АКЦЕНАТ

АКЦЕНАТ (лат. accentus), нарочито истицање јачине и висине једног слога у некој речи. Речи у српском књижевном језику, с изузетком проклитика (нпр. до, не, и) и енклитика (нпр. га, сте, ћу), носе један од четири а. који се обично називају кратки силазни (обележава се знаком ˝), кратки узлазни (`), дуги силазни (ˆ) и дуги узлазни (´): сл(ма, м0гла, пр)вда, глáва. Акцентовани вокали су по правилу виши тоном и дужи, па и снажније изговорени, него одговарајући неакцентовани вокали. А. може вршити дистинктивну функцију, тј. служити за разликовање речи: р)да је генитив именице р)д, а Рáда је име. Вокали испред а. увек су кратки, а они иза а. могу бити и кратки и дуги. Кратко је нпр. и у госпòдин, а дуго и у болèснQк. Подручје опи-сане акцентуације, назване новоштокавском, обухвата све Србе западно од Дрине (и већи део Хрвата и муслимана штокаваца), као и северне и западне крајеве Црне Горе и Србије, до линије Бока Которска – Колашин – Сјеница – околина Краљева – Београд – румунска граница северозападно од Вршца. Систем послеакценатских дужина, који су кодификовали Вук Караџић и Ђуро Даничић, сачувао се само делимично у дијалектима у Србији северозападно од поменуте црте (у говорима у Србији југоисточно од те црте тих дужина практично нема).

У новоштокавској акцентуацији силазни а. могу стајати по правилу само на првом слогу, а узлазни на свим слоговима сем последњег, из чега произилази да на једно-сложним речима долазе само силазни. По изузетку се силазни а. јављају ван првог слога у појединим сложеницама новијег постанка (пољопрbвреда) или као средство експресивности (там(н). Кад се проклитика нађе испред речи која иначе почиње силазним а., он може прећи на њу: нà кућу, у грāд, нè знати. У другим случајевима то изостаје: и М)рко, да дdђете, за гр(ђанина.

Вокал у слогу непосредно иза силазног а. обично има низак тон, а онај иза узлазног висок тон, често чак виши од тона под самим а. Будући да се силазност, односно узлазност у слогу под кратким а. остварују недоследно, разлику између (˝) и (`) а. често одржава тонска разлика у слогу који следи. То даје повода за алтернативно тумачење српских а., по којем су силазни а. једно-сложни, а узлазни двосложни (тј. висок тон обухвата осим акцентованог слога и следећи). У разним облицима исте речи могу стајати различити а.: гр)д, у грáду, гр(дови; вòда, акуз. в&ду, ген. мн. вóдā; р(ме, мн. рамèна, ген. мн. рамéнā; уп. и гр)д, ген. гр)да, али ђ)к, ген. ђáка и нdс, ген. н&са.

Новоштокавска акцентуација једна је од најкомпликованијих у Европи. И пра-словенски језик је имао компликовану акцентуацију, додуше знатно друкчију од новоштокавске. Из прасловенског су српскохрватски говори наследили три а.: ˆ , ˝ и тзв. нови акут (˜), дуг а. узлазног тона (сỹша, пũшēш), који се сачувао у разним хрватским говорима, понеким муслиманским, и у деловима Србије источно од Копаоника, од куршумлијског краја до близу Западне Мораве. Тамо где се јавио и новији дуги узлазни а. (´), (˜) се од њега разликује тиме што тон на следећем слогу није висок.

У већини српских говора (˜) се изједначио са (ˆ), чиме је створен двоакценатски систем, са једним кратким (˝) и једним дугим а. (ˆ), сачуван до данас нпр. понегде на југу и истоку Црне Горе. У том систему, као и у троакценатском из којег се он развио, постојећи а. могу стајати на било којем слогу. Новоштокавска акцентуација настала је преношењем свих а. из средине речи и са крајњег слога на претходни слог који при том добива узлазни а.: доброт( > добрòта, мотbка > мòтика, свūл( > свила, пūт(ла > питала, јун)к > јунāк, тргdвци > тргōвци, стрāнdм > стрáнdм > стрáнōм. Ово преношење је извршено доследно на северозападу од поменуте црте Бока Которска – Сјеница – Београд – румунска граница. На југоистоку одатле преношење је захватило само неке положаје у речи, а понегде је са-свим изостало. При том је у многим крајевима створен троакценатски систем ( ˝ ˆ ´): сл(ма, пр)вда, глáва. Југоисточно од линије Дечани–Подујево–Сталаћ–Зајечар старо место а. се сачувало, али су ишчезле разлике међу а. по тону и трајању. Тако је створен једноакценатски систем, сличан ономе у руском језику, а код нас познат као „нишлијски".

Са а. речи у говору укршта се тзв. реченична интонација. Спуштање тона је обележје завршене изјавне реченице. Ако у саставу исте сложене реченице следи друга реченица, спуштање изостаје: у примеру Ти данас одлазиш, али ја остајем, тон се не спушта на речи одлазиш, него тек на остајем. Питање, ако нема упитне речце, означено је дизањем тона у речи на којој је тежиште упитности. Док је на крају изјавне реченице Ти данас одлазиш, тон низак, у упитној Ти данас одлазиш? тон је подиг-нут на речи одлазиш. Истицање неке речи праћено је повишеним тоном и интензитетом: ЈА ћу путовати (а не он), али Ја ћу ПУТОВАТИ (а не остати). Кретање реченичне интонације у знатној мери модификује физичке особине а. речи, тако да сваки од њих има донекле различита остварења у разним положајима у реченици. Трајање тона, његова висина и интензитет данас се у фонетским лабораторијама прецизно мере електронским инструментима.

П. Ивић

А. је фонетско средство којим се у говорном току издвајају поједини његови сегменти и тиме одређује тонска или квантитетска конфигурација исказа, односно утврђује регистар супрасегменталних обележја којима се карактерише језички идиом који се испитује. У погледу акценатског места постоје језици у којима је оно стабилизовано (нпр. за почетни слог – као у мађарском, чешком, словачком; за антепенултиму (трећи слог од краја речи) – као у македонском; за пенултиму (други слог од краја речи) – као у пољском; за последњи слог – као у француском), а постоје и језици у којима се а. може појавити на сваком слогу у речи (као у бугарском и руском) или на свакој слоговној граници (као у српском). С друге стране, постоје језици у којима је а. везан за одређену мору у речи (као прозодијску јединицу према трајању, нпр. кратак самогласник траје једну мору, дуг – две). Тако се у грчком среће циркумфлекс (силазни а.) ако а. пада на прву мору, а акут (узлазни а.) ако пада на другу. Типолошки томе би могао бити близак и српски: ако је а. везан за прву мору, он је обавезно „силазан", тј. остварује се као „циркумфлекс" (нпр: гр'ад = гр(д или гр'аад, гр'аада = гр)д, гр)да), али ако је померен на следећу мору -- уз неке специфичне модификације, оствариће се као „акут" (се'ло, у гра'аду = с6лo, у граду). Такве се могућности отварају у језицима са фонолошки релевантним квантитетом или разноврсним варијететима тона, а у језицима без тих обележја а. се везује за слог, при чему, као што је већ речено, он може бити или стабилизован или се распоређивати на сваком слогу у речи. У језицима са слободним местом а. три су основна типа: 1) колумнални -- у коме се а. везује за исти слог у свим облицима у парадигми (или у њиховој претежној већини: ј(бука, родитељ, колено, вретено); 2) окситонирани – у коме је а. везан за последње могуће акценатско место (живот – живота, јунāк – јунака, криоце – крилāцā); 3) покретни – у коме се почетно акценатско место у неким облицима појављује у алтернацији с последњим местом у другима (бр"г, бр"гB – н( брēг, пр!ко брēга, али: на бр3гу, бр!гōвā / бреговā, бр!говима / брег7вима; л)кат, л)к-та – д& лāкта, али: лакатā).

Стандардни српски акценатски систем, први пут дефинитивно утемељен у другом издању Вуковог Српског рјечника (1852) и серијом каснијих Даничићевих расправа обједињених поводом стогодишњице његовог рођења (1925), има четири акцентоване прозодеме, јединице акценатског система (традиционално представљене знацима (/ ˝ ˆ ` ´/) и две неакцентоване (/ˉ ˘/). Међу акцентованим прозодемама две су силазне (/˝ ˆ/), а две узлазне (/` ´/), при чему је у сваком пару по једна дуга (/ ˆ ´/), а по једна кратка (/ ˝ `/). Исти контраст имамо и међу неакцентованим прозодемама: једна је од њих дуга (/ ˉ /), а друга кратка (/ ˘ /). Тиме су одређена и дистрибуциона правила сваке од тих прозодема: силазне се могу срести само на почетку речи, узлазне – на сваком слогу вишесложница осим крајњег, док се [˘] може наћи и испред а. и иза њега, а [ˉ] само иза акцента. Из тога следи и закључак да једносложнице могу имати само силазне акценте.

У српском језику и дијалектима блиским његовој основи битним се сматрају три обележја: а) квантитет: гр(д 'атмосферска падавина' ~ град 'велико насељено место, city'; лука (ген. јд.) 'врста поврћа' ~ Лука 'м. име'; кòса 'власи', 'алатка за кошење' ~ Кóса 'ж. име'; вàљати 'вредети, имати вредност' ~ вáљати 'котрљати', 'тањити', 'збијати'; гòре прилог ~ гòрē 3. л. мн. през. горети; б) квалитет: ј(рица 'женско младунче козе' ~ јàрица 'пшеница посејана у пролеће'; здр(вица 'чаша с пићем за наздрављање' ~ здрàвица 'здрава вода или земља'; с!ло радни придев ср. рода гл. сести ~ сèло 'мање насељено место'; Лука 'м. име' ~ лука 'пристаниште'; млада 'невеста' ~ млада неодр. придев ж. р.; в) место а.: црвенQм дат., инстр., лок. мн. придева црвен ~ црвèнQм 1. л. јд. през. гл. црвенети 'постајати црвен'; обàвити 'омотати' ~ òбавити 'урадити, завршити (неки посао)'; спирала радни придев ж. рода гл. спирати ~ спирала 'кружна завојница'. Изложене појединости представљају традиционалан поглед на српски класични прозодијски систем и на основу њих могло би се закључити да између акценатских јединица у српском језику постоје и оштре физичке разлике. Експериментална истраживања показала су да такве разлике заиста постоје између дугих и кратких а., али када се ради о контрастима између узлазних и силазних, на односе међу њима може се гледати на различите начине. У кратком акцентованом слогу нема никаквих разлика између [˝] и [`], а акустички контраст међу њима заснива се на тонској висини следећега слога: код [˝] тај слог знатно је нижи од претходног, а код [`] тонска линија налази се на истој висини као и на претходном слогу или је чак нешто виша од њега. Код дугих а. пак разлика се тиче природе тонске линије у самом акцентованом вокалу: [ˆ] карактерише се оштрим падом тонске линије од врхунца акцентованог слога док је код [´] та линија благо узлазна и отприлике на истој тонској висини прелази на следећи слог. На тај начин показује се да се разлике између 'силазних' и 'узлазних' а. своде, у ствари, на тонске карактеристике послеакценатског слога: ако је тај слог тонски низак – а. је 'силазан', а ако је висок – а. је 'узлазан'.

Фонетским карактеристикама а. у српском стандардном језику које су овде назначене могла би се додати и још једна општија напомена о њиховим међусобним односима. Ако се, како је речено, контраст између 'узлазности' и 'силазности' заснива на тонској висини следећег слога, силазни а. могли би се одредити као једносложни а узлазни као двосложни, што омогућује да се оцртана фонетска реалност сведе у знатно упрошћеније фонолошке оквире: од трију поменутих контраста релевантним се могу сматрати квантитет и место а., док је квалитет аутоматски предвидљив будући да је одређен акценатским местом. По таквој дефиницији, а. може стајати на свакој слоговној граници, при чему је он 'силазан', тј. 'једносложан', када се налази на једносложници и на почетној мори вишесложница, а у свим осталим позицијама он је аутоматски 'узлазан', тј. 'двосложан'. А. се у том смислу дефинише као стожер око кога се концентрише виши тон у непосредно суседним слоговима, односно у суседним морама када су а. дуги, а у почетној мори када су а. силазни. Уп. и неке друге примере: песма /'песма/ (традиционално п!сма), певаам /'певāм/ (= п!вāм), певати /'певати/ (= п!вати); село радни придев ср. рода гл. сести /'село/ (= с!ло); граад /г'рāд/ (= град), грааду дат. јд. /г'рāду/ (= граду), раадиим /'рāдим/ (= радQм), раадиимо /'рāдимо/ (= радQмо); раадити /рā'дити/ (= рáдити), грааду лок. јд. /грā'ду/ (= грáду); село 'мање насеље' /се'ло/ (= сèло) итд. Сви наведени примери показују да се на стандардне српске тонске контрасте може гледати као на позиционе реализације исте појаве: на почетном слогу, тј. на почетној мори, а. се остварује силазно, а у свим осталим положајима он је узлазан. С друге стране, квантитетски контрасти везани су за акценатско место, што значи да се у класичној верзији стандардног српског језика један дуг слог може срести непосредно испред а., док их иза њега може бити и више: лепота, глава, лепоте, главе, запишемо, задатака, предстāвништāвā.

Осим дистинктивне функције, овде се могу поменути и још неке његове функционалне карактеристике. А., најпре, означава разлику између акцентованих речи и клитика (обично неакцентованих граматичких речи) јер се појављује као стожер око кога се окупља акценатска целина, што значи да ће његово присуство бити сигнал којим ће се успоставити контраст између акцентованости и неакцентованости сегмената такве целине (уп. пр"ко прилог и преко предлог или мèђу акуз. јд. и међу предлог и сл.). По томе, а. има кулминативну функцију, а та се обележја лепо представљају и примерима: Нèмōј га ту ширити и Нèмōј га туширати или Т мèне зàнимā и Т ме не зàнимā. За иницијални а., тј. а. који захвата само почетну мору, могло би се рећи да има делимитативну функцију будући да се њиме тада означава почетак речи, а слична му је функција и у унутрашњости речи када пораст тонске висине представља сигнал да ће фонациони сегмент који иза њега следи припадати истој речи: /до'бро ти/ ~ /добро'ти/, /до'бро том/ ~ /добро'том/, /ме'ко ћу/ ~ /меко'ћу/ и сл. Показује се, дакле, да тонска висина у унутрашњости речи означава недељивост сегмента фонационог ланца иза акценатског врхунца од онога сегмента који том врхунцу претходи. У примерима типа /пле'ћати/, /ро'гати/ таквога сигнала нема, као ни у низовима
/до'бро те/, /до'бро том/.

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Даничић, Српски акценти, Бг 1925; B. Miletić, O srbo-chorvatských intonacích v nářečí štokavském, Praha 1926; И. Лехисте, П. Ивић, Прозодија речи и реченице у српскохрватском језику, Ср. Карловци – Н. Сад 1996; П. Ивић, Расправе, студије, чланци: 1. О фонологији, Ср. Карловци – Н. Сад 1998; П. Ивић, И. Лехисте, О српскохрватским акцентима, Ср. Карловци – Н. Сад 2002.

Др. Петровић