Прескочи до главног садржаја

АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЈЕТНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЈЕТНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, највиша научна, уметничка, радна и репрезентативна установа у Републици Српској. Утемељена Законом о академији, који је донела Народна скупштина Републике Српске 1993, а основана 1996. АНУРС је самостална установа која негује научну мисао, уметност и културу; подстиче, организује и координира истраживања у свим областима науке и уметности; доприноси креирању и остваривању политике развоја науке, уметности, културе и образовања; брине о развоју научноистраживачког подмлатка, институција у области науке и уметности; подстиче критичку мисао, учествује у вредновању разултата научног и уметничког рада; брине о складном развоју фундаменталних и примењених, интердисциплинарних и мултидисциплинарних истраживања; проучава природна богатства, залаже се за њихово рационално коришћење; доприноси развоју свести о томе да су културно наслеђе, научно и уметничко стваралаштво сталан извор нових сазнања; објављује резултате истраживања, значајна научна и уметничка дела од интереса за Републику; организује научне скупове, књижевне вечери, изложбе, предавања који подстичу стваралаштво и реализује међуакадемијску и међународну сарадњу. Има одељења друштвених наука, књижевности и уметности, природно-математичко и техничко одељење, као и одељење медицинских наука. Броји 36 чланова. Председници АНУРС били су Петар Мандић (19961999), Славко Леовац (2000), Веселин Перић (в. д. председника 20002003), Милан Васић (2003) и Рајко Кузмановић (од 2004). Седиште је до 1999. било на Палама, а од тада је у Бањалуци. АНУРС објављује издања у неколико серија (Споменица, Зборници и монографије, Љетопис, Научни скупови, Монографије, Радови, Годишњак) и зборник радова са научних скупова које организује. Библиотека са документацијом је у формирању, а књижни фонд смештен је у Бањалуци, Источном Сарајеву и Бијељини.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Кузмановић (ур.), Академија наука и умјетности Републике Српске, Бл 2004; Љетопис IVIII:19962004, Бл 2005.

Гордана Ђилас