АЈЗЕНХУТ, Франц

АЈЗЕНХУТ, Франц (Eisenhut, Franz), сликар (Бачка Паланка, 26. I 1857 – Минхен, 2. VI 1903). Потиче из немачке породице досељене око 1760. у јужну Угарску. Школовао се на Високој школи за сликарску уметност у Будимпешти у класи Берталана Секељија. Од 1877. ђак је Академије уметности у Минхену где му, између осталих, предају Ђула Бенцур, Вилхелм Диц и Лудвиг Лефц. Усавршава се у Паризу код Михаља Мункачија. Још као студент отишао на прво од доцнијих многих путовања по Оријенту (Африка, Мала Азија, Кавказ). Друговао са Пајом Јовановићем. По опредељењу реалиста, највише се бавио сликањем оријентално-етнографских и, мање, декоративно схваћених историјских мотива. После Миленијумске изложбе у Будимпешти 1896. по наруџби Бачко-бодрошке жупаније насликао је монументалну композицију Битка код Сенте (7x4 м). Ово дело приказано је јавности 11. IX 1897, на свечаности у част двестогодишњице победе над Турцима, у новосаграђеној згради Жупаније у Сомбору. Галерија Матице српске чува 39 његових радова, међу којима и четири припремне скице за ову композицију. Кћи Јудита такође се бавила сликарством.

ЛИТЕРАТУРА: A. Müller-Polyato, Franz Eisenhut, Ein donauschwäbischer Maler orientalischen Lebens, Wien 1966; М. Марић, „Трагом слике Битка код Сенте", Домети, 1983, 35.

М. Врбашки