АЈВАЛИЈА

АЈВАЛИЈА, рудник олова и цинка код Приштине, у атару села по којем је назван. Интензивна истраживања лежишта започета су пред II светски рат, када је изграђено извозно окно са два коша дубине 80 м, урађени хоризонти и изграђен вентилациони поткоп из долине реке Грачанке. У току II светског рата рудник није радио. После ослобођења активности су настављене и 1952. почела је подземна експлоатација. Просечан садржај метала у руди износио је 8–12% олова, 14–17% цинка и 80–100 г/т сребра опадајући са већом дубином. У концентратима олова и цинка добијане су значајне количине кадмијума и бизмута. Руда је транспортована до утоварне станице Бадовац, а одатле, с рудама из рудника Бадовац и Кишница, железницом до Звечана где је прерађивана у Флотацији рудника „Трепча". Од изградње Флотације Бадевац руда се прерађивала у њој. Годишњи обим производње кретао се од почетних 30.000 т до 90.000 т руде. Рудник је више пута осавремењаван и реконструисан, а геолошка сазнања показују да је перспективан за изналажење нових резерви руде. А. је једно од ретких лежишта олова и цинка на овом подручју које није било захваћено римским и средњовековним рударским активностима.

ЛИТЕРАТУРА: Љ. Спасојевић, „Стање, потенцијали и могућности производње металичних минералних сировина у СР Југославији у тржишним условима", у: С. Вујић (ур.), Минерално-сировински комплекс Србије и Црне Горе на размеђи два миленијума, Бг 2003.

Велибор Качунковић