АИК НИШ

АИК НИШ, предузеће за пољопривредну производњу, прераду хране, трговину, угоститељство и туризам. Формирано почетком 1974. под називом Агрокомби-нат „Ниш, Експорт--–Импорт", оно је удружило највеће нишке снабдеваче храном: „Житопек", „Пољопромет" и „Ангро-промет". Њима су се потом придружили: „Житопромет", Нишка млекара, Фабрика сточне хране, „Семе", „Промет", „Уготурс", Служба одржавања и Заједничке службе (сви из Ниша), те „Победа" --– Доње Црнатово, „Слемен" --– Сокобања, „Тимок" --– Сврљиг, „Напредак" --– Дубово, „Пасјача" --– Житорађа, „Избор" --– Минићево, „Та-ламбас" --– Бабушница и „Извори" --– Бела Паланка. Комбинат је био трећи по величини пословни систем на територији Нишког региона (иза Електронске и Машинске индустрије --– Ниш) и други по величини у области агроиндустрије Србије (иза ПКБ --– Београд). Генерални директори били су: Трифун Марковић (до краја 1974), Драгољуб Милојковић (1974--1974–1981) и Владимир Петровић (1981--1981–1992). У почетку су главне инвестиционе активности биле усмерене на изградњу силоса за жито у Нишу, млинско-пекарског комплекса у Прокупљу, пекаре у Алексинцу и других капацитета у области пољопривреде и прехрамбене индустри-је. Преостали агрокапацитети с подручја Општине Ниш (пољопривредне задруге из Доње Трнаве, Трупала, Веле Поља, Новог Села и Хума), затим са подручја општине Бела Паланка (ПИК „Бела Паланка") и Житорађа (ЗЗ „Будућност") придружене су 1979. Комбинат је тада чинило 60 правних субјеката, а пословно подручје простира-ло се на 28 општина у четири тадашња региона (Нишки, Тимочки, Краљевачки и Јужноморавски). У следећем инвестиционом циклусу гради се нова млекара у Нишу капацитета 105.000 л дневне прераде млека, као и мања млекара у Сврљигу. Наредних година комбинату се придружују: ПИК „Ниш" --– Горњи Матејевац, ЗЗ „Сићево", ЗЗ „Малча", ЗЗ „Јелашница", „Нишка пивара", ЗЗ „Белотинац" и ЗЗ „Пуковац". Агрокомбинат 1982. запошљава 6.049 радника, уз 1.000 удружених земљорадника и 10.000 коопераната. Претежан део агрокапацитета с подручја тадашњег нишког региона прикључен је 1984. Након ових додатних интеграција АК Ниш преименован је у Агроиндустријски комбинат Ниш. Тако разуђена и хетерогена организација имала је потребе и за организованијим научноистраживачким радом. Институт „Агроразвој" је 1986. формиран као научноистраживачка јединица, а за његове потребе је сазидана и опремљена нова зграда с лабораторијом. Новоформираном Институту организационо се припаја Завод за пољопривреду (Ниш) и Интерна банка „Агробанка". Крајем 80-их година долази до слабљења заједништва међу чланицама АИК Н., а након неуспеле трансформације у сложено предузеће у току 1991. практично долази до распада комбината: већина чланица овог великог пословног система иступају из његовог састава и конституишу се као независни правни субјекти. Почетком 1993. долази до замрзавања пословања АИК Н. До извесног побољшања дошло је почетком 1994. када се као главни оснивач АИК-а јавља АИК Банка. Она је измирила затечене обавезе предузећа и постала оснивач АИК-а с око 90% капитала. Основна делатност таквог АИК-а је трговина на велико свим врстама робе и спољна трговина. Стално је запослено свега 4 радника, а основна средства којима Фирма располаже су симболична. Тако је од некада великог регионалног агросистема остало само име, незнатан обим и структура делатности под потпуном контролом АИК Банке АД Ниш.

ИЗВОР: Архива предузећа.

Н. Ранђеловић