АГАТОНОВИЋ, Радослав

АГАТОНОВИЋ, Радослав, историчар, политичар (Брус, 30. VI 1869 --– Београд, 31. V 1928). Историјско-филолошки факултет Велике школе завршио у Београду, усавршавао се у Паризу. Предавао историју, латински и француски језик у Нишу, у српској гимназији у Скопљу и у Солуну. У Скопљу је био директор српске учитељске школе. Као школски надзорник основао је многобројна спортска и културна друштва кроз која се изузетно ангажовао на националној пропаганди у Старој Србији и Македонији. Био је члан Либералне странке а после 1918. један од оснивача Демократске странке. Посланик Нишког округа био је у два наврата (1906−1912, 1919--1928). После I светског рата био је секретар Уставотворне и Законодавне скупштине и, кратко време, потпредседник Народне скупштине Краљевине СХС. Бавио се српском историјом и написао више дела: Цар Симеон --– Синиша Палеолог (Бг 1893); и П. М. Спасић, Српски устаници противу Турака у вези са народним сеобама у туђину од 1459--1459–1814. године (I−II, Бг 1895, 1896); Одношаји између Србије и Блгарске од XII--XII–XV века (Бг 1899); Манастирско питање (Ср. Карловци 1904); Бугарска зверства (Бл 1919). Бавио се и преводилачким радом (Луј Леже, Словенска митологија, Бг 1904). Посебно се посветио проблемима инвалида настојећи да се њихов положај у друштву дефинише и у међународним оквирима (La protection interalliée des invalides de la guerre, Paris 1922).

ЛИТЕРАТУРА: Д. М. Стојадиновић, Српска народна скупштина, 1908--1908–1912, Бг 1911; Л. Лазаре-вић, Мали поменик са додатком, Бг 1935; В. Сто-јановић, Заслужни синови, I, Бг 1940.

Љ. П. Ристић