АГАПИЈЕ ЛАНДОС КРИЋАНИН

АГАПИЈЕ ЛАНДОС КРИЋАНИН, монах, писац (Ираклион на Криту, последња деценија XVI в. – Венеција, 1664). Замонашио се на Светој Гори, у Великој Лаври, али је након две године прешао у ћелију скита Мале Ане, где се посветио писању књига за које је налазио изворе по манастирским библиотекама Свете Горе. У Венецију је путовао најпре 1639, а потом још два пута. Ту је штампао: Спасење грешних и Рај (1641), Зборник (1642), Агрономску књигу (1643), Молитвеник, Богородичник, Душеспасни псалтир, Летњу књигу (1648), Октоих (1656). Посмртно су штампане његове књиге Нови рај (1664), Недељник (1675) и Хришћански путеви (1685). Већина аутографа чува се у светогорским манастирима. Највише издања и преписа доживело је Спасење грешних, чији трећи део, „Чуда Богородичина", садржи 69 описа чуда из западног и источног хришћанства. У скиту св. Ане дело је с грчког на српскословенски 1684. превео монах руског порекла Самуило Бакачић. Сачувано је у преко 40 српских преписа, а постоји и савремени превод са поговором Т. Јовановића (Чуда Пресвете Богородице, Вш 2000).

ЛИТЕРАТУРА: П. Поповић, Приповетка о девојци без руку, Бг 1905; P. Popović, „La Manekine grecque et sa source italienne", BZ, 1907, 16; Н. Вукадиновић, „Извори Агапија Ландоса", ПКЈИФ, 1937, 17; С. Стефановић, „О некојим нашим чудесима и њиховим изворима", Споменик СКА, 1940.

Т. Јовановић