АГА

АГА (тур. господар), почасна титула у Османском царству. Употребљавала се уз лично име (Ахмет-ага, Смаил-ага) за угледне људе који не припадају племству или интелигенцији. Носили су је и заповедници турске плаћене војске (азап-ага, бешли-ага). Од реформи Махмуда II до доношења устава 1908. користила се као почасни назив за обележавање нижих официра у турској војсци. А. је заповедао војном јединицом агалуком а могао је управљати и мањом територијом истог назива. У српској народној традицији има негативну конотацију јер се често помиње као газда којем је раја непосредно потчињена и изложена давању прекомерних дажбина, пљачкама и казнама. О томе сведочи и усмено народно стваралаштво („Имам читлук пет стотин димова / и агалук стотину нефера" или „Дао читлук тријест кућа кмета / и агалук тридесет нефера") као и песме Хасанагиница, Златија и Мујага, Удаје се Алибеговица и др.

ЛИТЕРАТУРА: O. Зиројевић, Турско војно уређење у Србији (1459–1683), Бг 1974; А. Шкаљић, Турцизми у српскохрватском језику, Сар. 1985.

П. Влаховић