АЕРОПУТ

АЕРОПУТ, акционарско друштво за ваздушни саобраћај. Основано у Београду 17. VI 1927. Оснивачки капитал од 9 милиона динара подељен је у 36.000 акција продатих на домаћем тржишту. Десетогодишњим уговором с државом друштву су обезбеђене субвенције од 26 динара за сваки прелетени км у редовном саобраћају, што је износило 75% укупних трошкова. Уступљени су му на бесплатно коришћење аеродроми с хангарима, средствима везе и метеоролошким обезбеђењем, а било је ослобођено плаћања царине на увоз авиона, резервних делова и потребног горива и мазива. Ове бенефиције обезбедиле су држави пуну контролу над радом друштва, која је остваривана преко Одељења за цивилно ваздухопловство Команде ваздухопловства. Прву линију домаћег ваздушног саобраћаја, која је повезивала Београд са Загребом, А. је отворио 1928. У октобру 1929. ова линија је продужена преко Граца до Беча, а 1930. настављена до Скопља и Солуна, чиме је Средња Европа најбржом везом спојена с обалом Егејског мора. У истом периоду отворене су и линије Београд–Сарајево–Подгорица и Загреб–Сушак. Због економске кризе и смањених субвенција саобраћај је током 1931. и 1932. редукован само на одржавање основног правца Беч–Београд–Солун. Обнављање и ширење линија отпочело је 1933. укључивањем Љубљане у мрежу А., а настављено је до 1938. када је мрежа линија достигла свој максимални развој. Поред домаћих линија саобраћај је одржаван и на међународним линијама од Дубровника преко Загреба и Беча до Прага, и од Београда до Тиране и Софије, док је у сарадњи с италијанским и румунским компанијама одржаван саобраћај на линији Букурешт–Београд–Венеција–Милано. Укупна дужина линија износила је 2.776 км. Од 1928. до 1940. А. је превезао 77.510 путника, 844.810 кг пртљага, 772.717 кг робе и новина, 62.186 кг поште, обавивши 21.187 летова и прелетевши 4.817.482 км. Првих шест авиона у флоти били су француски „Потези 29" са пет путничких места. Затим је 1933. уведен „Фарман Ф.306", 1934. „Спартан Kрузер", од којих је један израђен у домаћој фабрици „Змај" у Земуну. Током 1936. набављени су „Де Хевиленд Драгон Рапид" и „Кодрон Гоелин", који су чинили само прелазно решење до увођења брзих модерних америчких авиона „Локид Електра 10" са по 10 путничких места, који су од 1937. чинили окосницу флоте А. Почетком 1939. друштво је располагало са седам „локида", два „спартана", два „кодрона" и једним „драгон рапидом". Током 1940. летачки састав чинило је девет саобраћајних пилота, три приправника пилота и пет радиотелеграфиста летача. Од 1931. А. је на аеродрому у Београду располагао и сопственом радионицом за ремонт авиона и авио-мотора, у којој је 1935. израђен двомоторни такси авион „ММС-3" домаће конструкције. Непосредно пред рат 1941. сви авиони и особље су мобилисани за потребе Владе и Генералштаба. Током рата оборена су два „локида", три су са члановима Владе прелетела у Египат, а затим уступљена Енглезима. Остали авиони А. уништени су на земљи или су били заплењени.

ЛИТЕРАТУРА: С. Микић, Историја југословенског ваздухопловства, Бг 1933; Годишњак југословенског ваздухопловства, 1933–1941; Ч. Јанић, Ј. Симишић, Више од летења, осам деценија Аеропута и ЈАТ-а, Бг 2007.

Чедомир Јанић