АЏИЋ, Сретен

АЏИЋ, Сретен, педагог, професор (Мала Сугубина код Рековца, 15. X 1856 – Београд, 9. XII 1933). У Бечу је студирао педагогију у Педагогијуму и на Универзитету, те проучавао рад са слепима, а у Лајпцигу слушао предавања В. Вунта из експерименталне психологије. По повратку у Србију постављен је за директора новоотворене Учитељске школе у Јагодини, те га министар просвете шаље у Шведску и Норвешку да, пре преузимања дужности, проучи тада најнапредније школство у Европи. Тамошње упознавање са покретом радне школе и са наставом ручног рада, те претходно слушање предавања експерименталне психологије, допринели су да постане присталица ручног рада у основној школи. Под његовим руководством (1898‒1920) Учитељска школа у Јагодини је постала једна од најпознатијих, интернатски уређених школа у Краљевини Србији, односно у Краљевини СХС. Та школа ће (по организованости, укупној настави, раду у радионицама и на пољопривредном имању, по парку у којем се школа налазила и др.) дуго бити узор по којем је требало организовати учитељске школе. Као присталица покрета радне школе, што је представљало значајан део наставе у припремању учитеља за рад у основним школама, био је противник хербартовских педагошких схватања, тада доминантних у Србији. Од 1920. па до пензионисања радио је у Министарству просвете и као професор Више педагошке школе у Београду.

ДЕЛА: Српска национална школа, Бг 1891; Увод у науку о васпитању, Ниш 1892; Учитељеве забелешке, Ниш 1894; Ручни рад у мушкој школи, Бг 1896; Васпитачеве забелешке, Бг 1909.

ЛИТЕРАТУРА: В. Недовић, Педагошки погледи Сретена Аџића, Јаг. 1998.

Никола М. Поткоњак