АДВОКАТСКА КОМОРА

АДВОКАТСКА КОМОРА, самостална струковна организација адвоката чије чланство је обавезно за све припаднике професије. Обавља послове од општег интереса за адвокате уписане у њен именик, али има и јавна овлашћења која су јој поверена законом. Самостално доноси свој статут којим се ближе прописују надлежност и рад органа коморе и дисциплинских органа, врши уписе (и брисања) у именик адвоката и адвокатских приправника, одлучује о висини трошкова уписнине и чланарине, вођењу именика, издавању адвокатских легитимација, вођењу дисциплинских поступака. Органи А. к. су Скупштина, Управни одбор, Надзорни одбор, Дисциплински тужилац и Дисциплински суд.

Адвокатска комора Београда. Прете-чом се сматра Удружење јавних правозаступника, основано 31. VIII 1886. у Београду. Према тада донетим Правилима о Удружењу јавних правозаступника у Србији, циљ Удружења је био да уздиже и чува углед и интересе правозаступничког реда у Србији, а чланство је било добровољно. Удружење је престало са радом 9. VI 1929. када је основана А. к. Б., донет пословник који је садржао одредбе њене статусне, материјално-правне и процесно-правне природе, одређено седиште, њени органи као и прописи о дисциплинској одговорности адвоката и адвокатских приправника. Основала је пензиони, потпорни и добротворни фонд који је веома успешно пословао. Из његових средстава, између два рата, изграђене су пословно-стамбене зграде у Београду, у Дечанској 13 (седиште А. к. Б.) и Македонској 15. Захваљујући великом ангажовању њених чланова на међународном плану, може се сматрати једним од оснивача Међународне уније адвоката чији је председник у периоду 1933−1935. био Драгутин Јовановић, председник А. к. Б. У присуству српског патријарха Павла, 14. VI 1995. прихватила је св. Јустина Филозофа као своју славу коју су одмах преузеле све коморе у Србији. Најмасовнија је и најутицајнија комора у Србији. Преко својих представника она учествује у креирању законодавне делатности у Србији и одржава стручне семинаре. Броји близу 3.000 адвоката и око 1.400 адвокатских приправника и представља правог покретача и носиоца нових идеја у адвокатури, као и њиховог спровођења у дело.

Р. Недић

Адвокатска комора Војводине. Крајем XIX и првих деценија XX в. на територији данашње Војводине постојале су Адвокатска комора за Бачко-бодрошку жупанију са седиштем у Суботици – која је са радом почела 1. I 1875. и у чији именик је било уписано 185 адвоката од којих су њих 24 имали канцеларије у Новом Саду – и Адвокатска комора за Тамишку жупанију са седиштем у Темишвару. Адвокатска комора у Новом Саду основана је 1921. на Оснивачкој скупштини адвоката Баната, Бачке и Барање. Оснивање Коморе било је предвиђено Уредбом од 8. XII 1920, којом је био измењен и допуњен Закон о адвокатима. За првог председника изабран је новосадски адвокат Стеван Адамовић. Данашњи назив А. к. В. добила је на првој Годишњој скупштини после II светског рата (1947). Има Статут и друге опште акте који уређују њену надлежност и организацију. Одлучује о пријему у адвокатуру и престанку права на вршење адвокатуре у Војводини и обавља друге послове одређене Законом о адвокатури (1998) и Статутом коморе. Од 1928. издаје стручни часопис Гласник Адвокатске коморе Војводине, који спада у ред најстаријих правних часописа у Србији. Оснивач је Фонда за стипендирање даровитих студената и покровитељ многобројних хуманитарних акција. Организује предавања о актуелним темама из области права и других друштвених наука. Има уписаних преко 1.540 адвоката и око 179 адвокатских приправника, од којих једна трећина има канцеларије у Новом Саду. Чланица је Адвокатске коморе Србије, Међународне уније адвоката и Бечке председничке Конференције адвокатских комора Европе.

М. Грубач

Адвокатска комора Србије. Законом о адвокатури из 1971. прописана је потпуно нова организација адвокатуре којом je на територији Србије – поред комора Војводине, Београда, Зајечара, Крагујевца, Ниша, Пожаревца, Шапца и Косова и Метохије – формирана и А. к. С. То је обједињујућа институција која доноси свој статут, Кодекс професионалне етике адвоката, адвокатску тарифу, поступа као другостепени орган и одлучује по жалбама на одлуке органа основних комора. Крајем 2006. примљена је, у својству посматрача, у Савет адвокатских комора Европе, веома утицајну адвокатску организацију у оквиру Европске уније. Прихватањем начела и правила ове организације, омогућено је да А. к. С. постане придружени, а затим и редовни њен члан. Званично гласило А. к. С. је Бранич.

ЛИТЕРАТУРА: 75 година Адвокатске коморе Војводине (1921–1996), Н. Сад 1996; Историја југословенске адвокатуре, I–III, Бг 1998, 2000, 2002.

Р.адослав Недић