АДИТИВИ

АДИТИВИ (лат. additio: додавање), супстанције које се додају у малој количини неком материјалу ради постизања одређених својстава или ефеката током прераде материјала или код готовог производа. Дејство неког а. зависи од његове хемијске структуре, састава и физичких својстава материјала којем се додаје. Постоји велик број а. Само за прехрамбену индустрију било је до 2002. регистровано око 3.500 једињења. А. се деле према врсти материјала којем се додају или према природи свог дејства. Постоје а. за: прехрамбене производе, пластичне масе, гуму, текстилне материјале, течна горива, средства за подмазивање, боје и лакове, прашкове за прање, пасте за зубе, козметичке производе, средства за заштиту од корозије, пестицида, цемента, барута и експлозива. Код неких материјала као што су гуме, прашкови за прање, козметика, текстилни материјали, цементи, а. се алтернативно називају помоћним средствима. Према природи свог дејства а. се деле на антиоксидансе, антипенушавце, антистатике (спречавају појаву статичког електрицитета код пластичних маса, текстила, барута), ароме (за намирнице и пића), бактерициде, боје (за намирнице и пића), витамине, детерџенте, емулгаторе (спречавају грудвање), заслађиваче, инхибиторе корозије (код уља за подмазивање, боја и лакова), конзервансе, омекшиваче, оптичке белитеље, пуниоце (хемијски инертни материјали који се додају ради повећања масе или густине), пуфере (регулатори киселости), регулаторе вискозности, средства за закишељавање, средства за нарастање теста, стабилизаторе (повећавају хемијску стабилност), убрзиваче односно успориваче (одређеног хемијског процеса), угушћиваче, хормоне (додаци сточној и живинској храни). Прехрамбени а. су систематизовани својим Е-шифрама: (Е-100 до Е-181 представљају боје, Е-200 до Е-290 су конзерванси и регулатори киселости, Е-296 до Е-385 су антиоксиданси итд.). Многи а. угрожавају здравље при уношењу у организам удисањем, додиром или посредством хране и пића. Антиоксиданс у месним прерађевинама, натријум-нитрит (Е-250), поуздано је канцероген код огледних животиња. У Србији постоји релативно скромна производња адитива; највећи део се увози. Контрола могућих штетних дејстава не спроводи се у довољној мери, а прихватање закона о ограничењима употребе а. у прехрамбеној индустрији, који се примењују у Европској унији, тек предстоји.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Виторовић (ур.), Хемија и хемијска индустрија у Србији, Бг 1997.

П.етар Пфенд