АДЕЛСХАЈМ-ПОПОВИЋ, Марија

АДЕЛСХАЈМ-ПОПОВИЋ, Марија, глумица (Кошице, Словачка, 13. VI 1822 --– Београд, 13. II 1875). Почела да игра под глумачким именом Аделсхајм у једној немачкој дружини у Пожуну (Братислави) 1846. Извесно време играла у Карловом позоришту у Бечу, одакле је на позив Д. Деметра 1855. дошла у Загреб где се удала за глумца и редитеља Лазу Поповића (1864). Са њим је прешла у СНП у Новом Саду, у којем је успешно играла 1867/68, а затим у Народно позориште у Београду, где је остала до јесени 1869. Од тада је наступала у путујућој дружини свога супруга. У Београд се вратила 1874. Била је једна од најбољих глумица свога доба. Даровита, интелигентна и образована, брзо је савладала језичке препреке. Складне појаве, лепог лика и елеганције, играла је са успехом улоге наивки, затим карактерне роле, а у зрелијим годинама драмске хероине. У своје креације уносила осећајност, полет и изражајну снагу култивисане глумице. Главне улоге: Софија (И. Кукуљевић, Јуран и Софија), Ружица (М. Бан, Ослобођење Бошњака), Мејрима (М. Бан, Мејрима), Лепосава (Ј. Суботић, Звонимир), Маца (Ј. Фројденрајх, Граничари), Црна краљица (Ј. Фројденрајх, Црна краљица), Јелисавета (Ђ. Јакшић, Јелисавета), Јелисавета (Ф. Шилер, Марија Стјуарт), Јелисавета (Х. Лаубе, Гроф Есекс), Софија, Фадета (Ш. Бирх-Пфајфер, Два наредника, Цврчак), Марија (В. Иго, Марија Тудор).

ЛИТЕРАТУРА: Н. Андрић, Спомен-књига Хрват-ског зем. казалишта при отварању нове казалишне зграде, Зг 1895; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), Бг 1979; Л. Дотлић, Из нашег позоришта старог, Н. Сад 1982.

О. Марковић