АДА КАЛЕ

АДА КАЛЕ, некадашње острво на Дунаву. Налазило се у композитној Ђердапској клисури. Дуго око 1,5 км а широко око 0,5 км, простирало се низводно од ушћа реке Черне и Оршавског проширења ка Сипској клисури. Значајна стратегијска тачка на дунавском воденом путу, на пролазу из Влашко-црноморског у Панонски басен. Током Великог бечког рата (1691) аустријски цар Леополд I наредио је изградњу утврђеног града на острву, под именом Нова Оршава. Након Пожаревачког мира 1718, острво је укључено у састав аустријског Темишварског Баната, а тврђава је била проширена. У Аустријско-турском рату 1737−1739, турске трупе су опсадом успеле да поврате острво и град. Аустријанци су га поново заузели 1790, али је Свиштовским миром 1791. враћен Турској. За време Првог српског устанка четири београдске дахије склониле су се на А. К., побегавши из Београда испред устаника. Уз дозволу адакалског заповедника Ибрахим-паше и босанског везира Бећир-паше, у ноћи између 5. и 6. VIII 1804, чета војводе Миленка Стојковића опколила их је у једној кући и након борбе ликвидирала. Јака турска војна посада боравила је на А. К. све до 1878, када ју је султан уступио Аустроугарској, сачувавши формални суверенитет над њом. Аустроугарска је острво анектирала 1913. А. К. улази у састав Румуније 1918. После изградње ХЕ „Ђердап" крајем 1971. острво је потопљено акумулационим језером. Тврђава је порушена, а затим реконструисана на дунавској ади Симијану низводно од Ђердапске бране, у близини Турн Северина.

ЛИТЕРАТУРА: М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, II, Бг 1876; Р. Лазаревић, Физичко-географске карактеристике Дунава с посебним освртом на Ђердап, Бг 1971; Ф. Каниц, Србија. Земља и становништво, II, Бг 1986.

М. Љешевић; М. Јагодић