АЋИМОВИЋ, Марко

АЋИМОВИЋ, Марко, грађевински инжењер, универзитетски професор (Мрсаћ код Краљева, 2. III 1911 – Београд, 24. X 1999). Дипломирао 1936. на Грађевинском одсеку Техничког факултета у Београду. У Одељењу за грађење железница Министарства саобраћаја учествовао у пројектовању и грађењу појединих деоница пруга у Србији (1936–1941), а за време окупације радио на одржавању железничких пруга и путева, на санацији клизишта и тунела. После ослобођења ангажовао се на обнови саобраћајница и руководио радовима на изградњи тунела на омладинским пругама Брчко–Бановићи и Шамац–Сарајево. Од 1948. у Министарству народне одбране и као главни инжењер војно-грађевинског предузећа „Врандук" руководио радовима на пројектовању и изградњи подземних објеката специјалне намене. Универзитетску каријеру започео је 1951, биран у сва звања, а за редовног професора изабран 1972. Предавао на грађевинским факултетима у Београду, Нишу и Приштини. Био је ангажован на изградњи железничких тунела „Хоча" на прузи Зворник–Тузла, „Кисељак" и „Мајевица" на прузи Брчко–Бановићи, „Врандук" и „Бистричак" на прузи Шамац–Сарајево, као и на обнови порушених железничких тунела у Качаничкој клисури и тунела „Чортановци" на прузи Београд – Нови Сад. Као експерт дефинисао је специјалне поступке израде тунелске подграде којима је битно доприносио рационалној изградњи значајних објеката, као што су пешачки пролаз код Београдског Сајмишта, тунели „Стражевица" на кружном путу око Београда, „Кржинци" у Грделичкој клисури, „Буковик" на прузи Гостивар–Кичево, „Костовица Бријег" и „Светлина" на путу кроз Ибарску долину, „Стрмен" на путу Параћин–Зајечар, као и водоводни тунел од улице Франше Д'Епереа до црпне станице „Ташмајдан" у Београду. Учествовао у пројектовању подземних објеката хидроелектране „Кафуе Горге" у Замбији, железничке пруге поред акумулације „Јармук" у Јордану и водоводних тунела у граду Алжиру. Носилац је Ордена рада другог (1946) и првог реда (1947) и Ордена заслуга за народ са златном звездом (1977).

ЛИТЕРАТУРА: В. Анђус (ур.), Грађевински факултет Универзитета у Београду 1846–1996, Бг 1996.

Петар Анагности