АЧ, Јожеф

АЧ, Јожеф (Ács, József), сликар (Бачка Топола, 14. X 1914 – Нови Сад, 3. IV 1990). Уметничку школу и Академију ликовних уметности завршио у Београду у класи Мила Милуновића. Самостално излагао од 1954. Један је од покретача и активних учесника ликовних колонија у Војводини. Између 1956. и 1980. водио редовну ликовну критику у листу Magyar Szó у Новом Саду. Током вишедеценијске активности начинио је квантитативно богат и језички хетероген сликарски и цртачки опус. Почетак је у знаку школског поимања реализма. Предели, ентеријери и портрети из прве половине педесетих у знаку су позног колористичког експресионизма под утицајем Коњовића. Средишњи и најквалитетнији период његовог сликарства крајем педесетих и почетком шездесетих година ХХ в. у духу је лирске апстракције, енформела и сликарства материје, чији је водећи представник у Војводини, са значајним местом у српском уметничком простору. Био је учесник историјске изложбе Апстрактно сликарство у Југославији у Сомбору крајем 1962, када је, недуго после затварања, уследио познати политички напад на апстрактну уметност почетком 1963. Сликама Плаво небо (1959) и Кретање у белом простору (1962) заступљен на изложби Југословенско сликарство шесте деценије у Музеју савремене уметности у Београду 1980, а делима из периода енформела на изложби Централноевропски аспекти војвођанских авангарди 1920–2000, у Музеју савремене ликовне уметности у Новом Саду 2002. Његово сликарство монохромне, мрке, пепељастосиве материје густих и готово рељефних слојева блиско је типу енформела „високих пасти", уместо четком изведено је помагалима попут великих чешљева помоћу којих у мекани нанос свеже материје оставља дубоке закривљене или кружне урезе. Мотивско полазиште је у тематици пејзажа транспонованог до универзалних симболичких пројекција и значења (Козмичко таласање, 1960; Егзактно кретање, 1961; Козмичко кретање, 1962; Механика у белом простору, 1962. и др.). После енформела упушта се у различите језичке и техничке експерименте у којима је тешко следити јединствени концептуални смер. У плуралистичкој уметничкој клими 80-их година ХХ в. присутан је на сцени учешћем на изложбама Ка постмодерној уметности (Бл 1983), Сликарство зреле страсти (Пан. 1986), Ретроспективна изложба (Н. Сад 1986) и Југословенска документа (Сар. 1989).

ЛИТЕРАТУРА: М. Арсић, Јозеф Ач, Н. Сад 1986; Ј. Денегри, Фрагменти – шездесете-деведесете: уметници из Војводине, Н. Сад 1994.

Јерко Денегри