АБРАШЕВИЋ, Коста

АБРАШЕВИЋ, Коста, пјесник (Охрид, 10. VI 1879 – Шабац, 1. II 1898). У Охриду похађао грчку школу, а од 1888. живио у Шапцу. У гимназији основао политичко-књижевни кружок и издавао рукописне листове. Објављивао у Социјалдемократу и Врачу. Текстови су му постхумно излазили у Звезди, Грађанину (1899) и др. Због туберкулозе прекинуо школовање. „Најаутентичнији песник социјализма у нас" (Скерлић), један од зачетника српске пролетерске поезије, обрађује и опште мотиве друштвене неправде, бунта и наде. Стварао под јаким утицајем домаће и њемачке пјесничке традиције. Преводио с њемачког (Хајне, социјалистички пјесници), бугарског и грчког. Лексичко сиромаштво своје лирике надомјестио је свјежом метафориком и експресивном сликом. Као пјесник радничких манифестација, омиљен међу радницима, ђацима и студентима. Превођен на албански, мађарски, руски и румунски. Пјесме су му компоноване, а име ушло у називе радничких умјетничких друштава. М. С. Ђуричић написао је о њему биографски роман Звижди, ветре! (Шабац 1964).

ДЕЛА: Песме, Бг 1903.

ЛИТЕРАТУРА: J. Скерлић, Писци и књиге, IX, Бг 1926; M. Бeлић, „Предговор", у: М. Поповић, Коста Абрашевић: његов живот, рад и идеје, Бг 1940; М. Данојлић (прир.), Коста Абрашевић, Бг 1964; Р. Константиновић, Биће и језик, I, Бг 1983.

Д. Иванић