АБРАМОВИЋ, Марина

АБРАМОВИЋ, Марина, уметник проширених медија (Београд, 31. XI 1946). Завршила Академију ликовних уметности у Београду 1970, а постдипломске студије код Крсте Хегедушића у Загребу 1972. Почетком 70-их година почиње истраживања на пољу нове уметности и проширених медија. Од 1973. њена каријера се развија кроз три фазе: београдски период (1973--1975), период рада са немачким уметником Улајем (1976–1988) и период након 1988. А. од првих перформанса на радикалан начин истражује физичке могућности и ефекте ослобађања тела од свесног делања, као и релације између уметника и публике (перформанси из циклуса Ритам, Thomas' Lip, Мењање улога, Уметност мора да буде лепа, уметник мора да буде леп и др.). Рани перформанси имају ритуални карактер што ће остати константна одлика њене уметничке праксе. Акцијом Meeting Decision (Праг 1976) A. и Улај започињу заједнички живот и сарадњу, а уметница започиње међународну каријеру. Период The Warriors (1976−1980) чине динамични перформанси у којима се деконструишу представе женскости и мушкости, културни стереотипи и модели родне идентификације. Следи период The Saints (1980−1988), у којем искуство вишемесечних боравака у екстремним климатским условима централне пустиње у Аустралији, Сахари, пустињама Тар и Гоби, доприносе да њихови перформанси постану статични и медитативни. Занимање за древне културе и њихову конфронтацију са савременом културом западног света постаје окосница ових перформанса. Почетком 1988. изводе деведесетодневни перформанс The Lovers – The Great China Wall Walk, током којег ходају по Кинеском зиду или дуж Зида једно другоме у сусрет, а чији је завршетак означио приватни и професионални разлаз. Рад А. после 1988. обележен је даљим истраживањем енергетског потенцијала тела и реинтерпретацијама тела као симболичке представе, биолошке и социолошке категорије, те разматрањем динамике односа историје и садашњег тренутка. Boat Emptying, Stream Entering општи је назив за фазу (1988−1990) у којој објекти од бакра и кварца треба да активирају по-сматрача/корисника и да делују на њихово тело. Од 1993. почела је низ радова аутобиографског карактера и комплексне структуре: Biography (од 1992), Delusional (1994), Cleaning the Mirror I и II (1995), Spirit House и Balkan Baroque (1997). Крајем новембра 2002. у њујоршкој галерији „Шон Кели" извела је дванаестодневни перформанс The House with the Ocean View; од 9. до 15. XI 2005. у музеју Гугенхајм (Њујорк) извела је пројекат Seven Easy Pieces који се темељи на реконструкцији пет кључних историјских перформанса из 60-их и 70-их година XX в., аутора Б. Најмана, В. Акончија, В. Експорт, Ђ. Пане, Ј. Бојса. Предавала на уметничким академијама у Берлину, Паризу, Хамбургу, Токију. Добитница награде „Златни лав" на 47. Бијеналу у Венецији (1997). За почасног доктора на School of Fine Art Institute of Chicago промовисана је 2004. Њена дела налазе се у колекцијама музеја: Гугенхајм у Њујорку, Стеделијк у Амстердаму, Жорж Помпиду у Паризу и др.

ЛИТЕРАТУРА: B. Pejić, D. Von Drathen, Abramović, Stuttgart 1993; Ј. Денегри, Седамдесете: теме српске уметности, Н. Сад 1996; C. Iles и др., Artist Body, Performances 1969–1998, Milano – New York 1998; M. Abramovic, S. Kelly и др., Marina Abramović, The House with the Ocean View, Milano – New York 2004; A. Von Furstenberg, S. H. Madoff, Marina Abramovic: Balkan Epic, Milano 2006; M. Abramović, E. Fischer-Lichte и др., Seven Easy Pieces, Milano – New York 2007.

Ј. Чубрило