Прескочи до главног садржаја

АБРАМОВИЋ, Марина

АБРАМОВИЋ, Марина, уметник проширених медија (Београд, 31. XI 1946). Завршила Академију ликовних уметности у Београду 1970, а постдипломске студије код Крсте Хегедушића у Загребу 1972. Почетком 70-их година почиње истраживања на пољу нове уметности и проширених медија. Од 1973. њена каријера се развија кроз три фазе: београдски период (1973--1975), период рада са немачким уметником Улајем (19761988) и период након 1988. А. од првих перформанса на радикалан начин истражује физичке могућности и ефекте ослобађања тела од свесног делања, као и релације између уметника и публике (перформанси из циклуса Ритам, Thomas' Lip, Мењање улога, Уметност мора да буде лепа, уметник мора да буде леп и др.). Рани перформанси имају ритуални карактер што ће остати константна одлика њене уметничке праксе. Акцијом Meeting Decision (Праг 1976) A. и Улај започињу заједнички живот и сарадњу, а уметница започиње међународну каријеру. Период The Warriors (1976−1980) чине динамични перформанси у којима се деконструишу представе женскости и мушкости, културни стереотипи и модели родне идентификације. Следи период The Saints (1980−1988), у којем искуство вишемесечних боравака у екстремним климатским условима централне пустиње у Аустралији, Сахари, пустињама Тар и Гоби, доприносе да њихови перформанси постану статични и медитативни. Занимање за древне културе и њихову конфронтацију са савременом културом западног света постаје окосница ових перформанса. Почетком 1988. изводе деведесетодневни перформанс The Lovers The Great China Wall Walk, током којег ходају по Кинеском зиду или дуж Зида једно другоме у сусрет, а чији је завршетак означио приватни и професионални разлаз. Рад А. после 1988. обележен је даљим истраживањем енергетског потенцијала тела и реинтерпретацијама тела као симболичке представе, биолошке и социолошке категорије, те разматрањем динамике односа историје и садашњег тренутка. Boat Emptying, Stream Entering општи је назив за фазу (1988−1990) у којој објекти од бакра и кварца треба да активирају по-сматрача/корисника и да делују на њихово тело. Од 1993. почела је низ радова аутобиографског карактера и комплексне структуре: Biography (од 1992), Delusional (1994), Cleaning the Mirror I и II (1995), Spirit House и Balkan Baroque (1997). Крајем новембра 2002. у њујоршкој галерији „Шон Кели" извела је дванаестодневни перформанс The House with the Ocean View; од 9. до 15. XI 2005. у музеју Гугенхајм (Њујорк) извела је пројекат Seven Easy Pieces који се темељи на реконструкцији пет кључних историјских перформанса из 60-их и 70-их година XX в., аутора Б. Најмана, В. Акончија, В. Експорт, Ђ. Пане, Ј. Бојса. Предавала на уметничким академијама у Берлину, Паризу, Хамбургу, Токију. Добитница награде „Златни лав" на 47. Бијеналу у Венецији (1997). За почасног доктора на School of Fine Art Institute of Chicago промовисана је 2004. Њена дела налазе се у колекцијама музеја: Гугенхајм у Њујорку, Стеделијк у Амстердаму, Жорж Помпиду у Паризу и др.

ЛИТЕРАТУРА: B. Pejić, D. Von Drathen, Abramović, Stuttgart 1993; Ј. Денегри, Седамдесете: теме српске уметности, Н. Сад 1996; C. Iles и др., Artist Body, Performances 19691998, Milano New York 1998; M. Abramovic, S. Kelly и др., Marina Abramović, The House with the Ocean View, Milano New York 2004; A. Von Furstenberg, S. H. Madoff, Marina Abramovic: Balkan Epic, Milano 2006; M. Abramović, E. Fischer-Lichte и др., Seven Easy Pieces, Milano New York 2007.

Ј. Чубрило