АБЛАТИВНОСТ

АБЛАТИВНОСТ (лат. аblatum: однeто), једно од категоријалних значења у српском језику, које се односи на свако конкретно или апстрактно схваћено удаљавање, пре свега у простору (одлазити од куће), или у времену (заседати од понедељка), или на полазну, исходишну тачку нечега као у узрочном значењу (дати из љубави), компаративном значењу (виши од сестре, одскакати од осталих), значењу материјала од којег је нешто (хаљина од свиле), порекла (човек из Срема) и сл. Најчешћи облик изражавања а. је аблативни генитив, који употребљен без предлога обично означава однос потицања (стидети се свог порекла), одвајања (ослободити се лоших навика). У конструкцијама аблативног генитива с аблативним предлозима опште значење а. се на различите начине конкретизује, као удаљавање из унутрашњости локализатора (извадити из џепа), удаљавање од његове површине (скинути са зида), одмицање из његове близине (одскочити од амбиса) итд. Значење а. исказује се и префиксалним облицима (излазак, излазити, одлазак, одлазити, спадање, спадати), прилозима одговарајуће структуре (одавде, оданде, откад) или искључиво лексички (уп. клонити се према из-бегавати). А. припада систему просторних значења са јаким метафоричким потенцијалом, којем припадају и значења адлативности (приближавања, доћи до зида), перлативности (пролажења, проћи кроз шуму), транслативности (прелажења, прелетети преко шуме), локативности (пребивања, налазити се у шуми) и др.

ЛИТЕРАТУРА: М. Стевановић, Савремени српскохрватcки језик (Граматички системи и књижевнојезичка норма), II, Бг 1991; А. Белић, O jeзичкoj прирoди и jeзичкoм рaзвитку, I, II, Бг 1998; П. Пипер и др., Синтакса савременога српског језика: Проста реченица, Н. Сад – Бг 2005.

П. Пипер