АБДУЛМЕЏИД I

АБДУЛМЕЏИД I, турски султан (Цариград, 23/25. IV 1823 – Цариград, 25. VI 1861), владао 1839–1861. Владавина А. почела је прокламовањем Хатишерифа од Гилхане који је имао судски, финансијски, административни и војни карактер. Сви поданици Царства начелно су изједначени без обзира на верску припадност, што је у супротности са исламским правом. Забрањено је суђење без истраге и по кратком поступку; одређено директно плаћање пореза држави сагласно иметку и приходима појединца; војни рок ограничен на пет година. Почетком 1856. Порта је потврдила и прецизирала одредбе овог Хатишерифа. Немуслиманима су гарантовани поштовање традиционалних повластица, слобода вероисповести и располагања имовином; сви поданици изједначени су у пореском, правосудном и образовном погледу, као и у војној регрутацији. Члановима 28 и 29 одређено је да ће кнежевина Србија наставити да зависи од Високе порте, али ће њена права и повластице од сада колективно гарантовати силе потписнице. Реформе А. нису донеле стварно побољшање положаја јужнословенским поданицима Царства. Опште стање није битније промењено ни укидањем неких старих установа (јаничара, капетана, ајана). Наследио га је Абдулазиз.

ЛИТЕРАТУРА: В. Поповић, Аграрно питање у Босни и турски нереди за време реформног режима Абдул-Меџида (1839–1861), Бг 1949; Р. Мантран (прир.), Историја Османског царства, Бг 2002; Е. Ихсаноглу (прир.), Хисторија османске државе и цивилизације, Сар. 2004.

Жељко Вујадиновић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)