АБАЏИЈA

АБАЏИЈA (тур. abacı), занатлија који израђује или трговац који продаје одећу од абе. Као врста грубе дебеле тканине за израду народне ношње, аба се тка од домаће упредене вуне у две нити на хоризонталном разбоју. Потом се у сеоским ваљарицама тканина натопљена водом дорађује ударцима тешким дрвеним маљевима чиме текстура постаје компактнија. После сушења тканина се боји (црвено, смеђе, црно и тамноплаво) у бојаџијским радионицама или у оквиру кућне радиности. Сукно се првобитно није бојило него се користило у природној боји руна: бела и сингава (сива и сивомрка). Од абе су израђивани горњи одевни предмети за сеоску популацију: кабанице, хаљине, зубуни, гуњеви, јелеци, чакшире, тозлуци, капе (абењаче) и прекривачи за коње (абајије). Одећа је прављена од домаћег и увозног, најчешће бугарског сукна, а украшавана је вуненим или свиленим гајтаном, комадићима чоје, везом, шљокицама, накитним зрнима, пулијама (врста дугмади) и др. Абаџијски алат чине: игле, маказе, напрстак, шило, закачка, пегла, мала даска за пеглање, кројеви и ниски сто за рад. Абаџијска слава је Велика Госпојина јер је према веровању Богородица шила покров за Христа. По градовима а. су деловале у оквиру занатске организације – еснафа (цеха), а производе продавале у дућанима или на вашарима. По селима су, као надокнаду за своје услуге, примале пољопривредне производе.

Вилма Нишкановић