# ВУКОВАРСКА ЕПАРХИЈА

**ВУКОВАРСКА** **ЕПАРХИЈА**, постојала је на самом крају XVII и почетком XVIII в., са седиштем у Вуковару. Када је Карловачким миром (1699) Вршац припао Турцима, епископ Спиридон (Штибица) избегао је у Срем и од патријарха Арсенија III добио **В. е**. Као епископа вуковарског помиње га вршачки епископ Максим (Несторовић) у писму упућеном 1732. епископу будимском Василију (Димитријевићу). Епархија је обухватала села око Вуковара у Осечком пољу: Осек, Чепин, Погановце, Бекетинце, Копривницу, Мартинце, Допсин, Тење, Сарваш, Алмаш, Ердут, Веру, Боботу, Пачетин, Бршадин и Трпињу. Нису јој припадали Даљ, Борово и Бело брдо. Касније је прозвана Осечка епархија.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Руварац, „Вуковарска епархија", *Архив за историју Српске православне Карловачке митрополије*, 1912, 1.

Радомир Милошевић

\*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)