ВУКОТИЋ, Михаило Мишо

ВУКОТИЋ, Михаило Мишо , сликар (Чево код Цетиња, 11. VII 1904 – Цетиње, 24. X 1944). Потиче из угледне породице Вукотић, брат од тетке краља Александра Карађорђевића. Ликовно се образовао од 1925. у београдској Уметничкој школи код Б. Вукановић (акварел), Љ. Ивановића (цртеж) и М. Миловановића (сликарство). Са Петром Лубардом отишао је у Париз (1926), али се убрзо вратио и завршио започете студије сликарства (1930). Живео је у Београду до 1941, а затим на Цетињу. Био је члан уметничке групе „Облик" (од 1925) и „Ладе" (од 1936). Учествовао је на бројним ликовним смотрама од 1932 (Пролећне, Јесење и Ладине изложбе у Београду) и излагао самостално од 1933. Комеморативна изложба приређена му је на Цетињу (1951). Његова дела чувају се у Народном музеју Црне Горе на Цетињу, те у Народном музеју и Музеју савремене уметности у Београду. Сликао је пределе, портрете, мртве природе и актове. Крајем треће деценије палетом сведеном на монохромна сазвучја радио је у духу тада актуелне поетике новог реализма ( Акт с леђа , око 1930). Почетком четврте деценије омекшао је чврстину форме и боји дао већи значај ( Портрет сликарке Олге Богдановић Милуновић , 1931; Портрет сликара Боднарова , 1932 – 1933). Касније се приближио експресионизму ( Предео из Београда , 1933; Женски акт , око 1935), колористичком реализму и интимизму ( Предео , око 1938; Предео са мостом , 1940). Добитник је „Политикине" награде (1934). 

 ЛИТЕРАТУРА: Л. Трифуновић, Српско сликарство 1900 – 1950 , Бг 1973; С. Живковић, Уметничка школа у Београду 1919 – 1939 , Бг 1987; Љ. Миљковић, Лада 1904 – 1994: поглед у прошлост , Бг 1995. 

 Љубица Миљковић 

   

 *Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)