ВУКАНОВИЋ, Бранко

ВУКАНОВИЋ, Бранко, инжењер рударства (Вучја Лука код Сарајева, 25. II 1899 Београд, 17. VIII 1961). Студије рударства започео је 1920. на Високој школи за рударство у Пшибраму (Чешка), а дипломирао 1925. на Техничком факултету у Љубљани. Значајан допринос дао је подизању српске школе рударског инжењерства и развоју рударства. Као инжењер радио је на оперативним и руководним пословима у рудницима угља: Крека (1925), Бреза (19251926, 19351937), Сењски рудник Равна река (19261929), Какањ (19291932, 19371941) и Угљевик (19321935). После II светског рата радио као начелник у Управи угљенокопа Министарства индустрије и рударства БиХ (19451946), као начелник Бироа за производњу угља и шеф Бироа за унапређење производње Министарства рударства ФНРЈ у Београду (19461950). У периоду 19501952. радио је у Комитету за угаљ и Савету за енергетику и екстрактивну индустрију ФНРЈ. Био је директор Колубарских рудника лигнита Вреоци (19521953), а до пензионисања 1961. радио у Савезном геолошком заводу. Аутор је већег броја стручних радова везаних за проблеме рада у јамама са метанским режимом и за истраживања лигнитских басена (Ливно, Пљевља, Косово и др.), књиге Превожење људи окнима (Бг 1951), коаутор уџбеника Рударство, 12 (Бг 1951) и Енциклопедије техничких знањаТехника рударства: Књига XIII Техника безбедности у рудницима (Бг 1952). Један је од оснивача Удружења инжењера и техничара рударске струке при Друштву инжењера и техничара Југославије. Био је члан Редакцијског одбора и главни уредник (19561961) сепарата Рударство (касније Рударство, геологија и металургија) часописа Техника. Носилац је више признања и одликовања: Орден Светог Саве V реда (1936), Орден рада II реда (1949), Заслужни члан ДИТЈ (1960).

ИЗВОР: Архива РГФ Београд.

ЛИТЕРАТУРА: П. Јовановић, Рударски инжењери Србије у 19. и 20. веку, Бг 2004.

Слободан Вујић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)


Ревизија #2
Креирано 18 januar 2024 10:15:15 oд Admin
Ажурирано 12 februar 2025 11:37:36 од Александар Деветак