ВУЈИЦА, Весна

ВУЈИЦА, Весна , архитекта (Цетиње, 4. IV 1942). Дипломирала 1968. на Архитектонском факултету у Београду, у класи У. Мартиновића. Радила у пројектном бироу „З. Ковачевић & И. Штраус" у Адис Абеби, Етиопија (1968 – 1969), у бироу „Београд" (1970 – 1973), те у бироу „Мeditrade" за објекте банке „Столичная" у Москви (до 1996), a потом као самостални аутор. Oсим пројектовања бави се и урбанизмом, уређењем ентеријера, дизајном и сценографијом. Реализовала је преко 25 објеката и 30 ентеријера. Склона истраживању у ликовном изразу, сарађује са сликарима и учествује на изложбама (Вертикална уметност, 1981). Њен најзначајнији пројекат у Београду јесте Телефонска централа у Жаркову (1975 – 1977), чији објекат утилитарне садржине обликује са осећањем за ликовно, у духу постмодерне архитектуре. У бројним ентеријерима испољава склоност ка сликовитости и истанчан осећај за материјале (ресторан „Златна лађа", 1984). Међу осталим значајним објектима су њени ентеријери за коцкарницу Мажестика (Београд, 1974), идејно решење Линеарног града у Реснику (1980) и реконструкција и доградња Завода за израду новчаница у Топчидеру (1991 – 1994), који такође одражавају промишљени, смирени архитектонски поступак прожет осећањем за ликовно. 

 ЛИТЕРАТУРА: Д. Милашиновић Марић, З. Булајић, В. Ловрић (ур.), Портрети архитеката. Ретроспектива чланова архитектонске секције УЛУПУДС-а, 1953 – 2010 , Бг 2010. 

 Дијана Милашиновић Марић 

   

 *Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)