# ВУЈИЋ, Владимир

**![001_III_Vladimir-F-Vujic.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-08/scaled-1680-/001-iii-vladimir-f-vujic.jpg)ВУЈИЋ, Владимир** **Ф.**, лекар, неуропсихијатар, универзитетски професор (Београд, 13. II 1894 <span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span> Београд, 25. XI 1953). Добровољац-борац у балканским и I светском рату. Медицину студирао у Паризу, Бечу и завршио на Карловом универзитету у Прагу. Радио у Београду у Душевној болници на Губеревцу и Неуропсихијатријској клиници (управник од 1945. до смрти). Био на специјализацији код чувеног нобеловца Јулиуса Јаурега Вагнера (који је лечио прогресивну парализу вакцином маларије) у Бечу 1924<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>1925. На Медицинском факултету у Београду постао доцент 1931. и редовни професор неуропсихијатрије 1946. Његова предавања, уз приказе болесника, у препуном амфитеатру Института за анатомију, слушали су не само медицинари него и студенти других факултета Универзитета у Београду. Увео психологију и психопатологију у програме неуропсихијатрије. Био добар познавалац Фројдове психоанализе. Његова предавања „Како треба учити" изазвала су велико интересовање студената и лекара. Листа његових достигнућа је дуга: описао нов феномен истовремене халуцинације гласа и боје; оптичке халуцинације код схизофреничара; оригинално објашњење за „déjà vu"; парадоксално увећање предмета при удаљавању од њега; начин нестајања суманутих идеја при излечењу прогресивне парализе; афективно неподношење код неуротичара; промене притиска ликвора у сну код здравих и болесних људи; клинички значај патологије оптичких паслика; угашеност аутоматских покрета једне руке при ходу („проба са књигом"); Еncephalitis larvata (са оригиналним „Вујићевим знацима") и пледоаје за органску основу неуроза и неурастеније; Вујићев менингеални знак: „Болесник лежи на постељи, а лекар му ставља ноге у положај благе спољне ротације и руке у положај супинације. При пасивној антефлексији врата долази до ротације ногу према унутра а супинација руку прелази у положај пронације". Постао дописни члан САНУ 1950. Умро је, прерано, од бронхијалног карцинома, који му је „одузео десет година рада". Клиника за психијатрију у Београду носи његово име.

ДЕЛА: и К. Levy, *Die Pathologie der optischen Nachbilder*, Basel 1939; *Еncephalitis larvata*, Бг<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>Зг 1948; *Медицинска психологија са општом психопатологијом*, Бг<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>Зг 1952.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Ристић, „Научни рад Владимира Вујића", *САЦЛ*, 1952, 12; С. Миловановић, „Први српски психијатри", *САЦЛ*, 2006, 134 (9<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>10); М. Божић, „Клинички преглед инфективних болесника", у: М. Божић и др., *Инфективне болести*, Бг 2007.

Владимир Кањух

\*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)