# ВУЈИЋ, Јован Јоца
**ВУЈИЋ, Јован Јоца**, привредник, добротвор (Сента, 13. VII 1863 – Београд, 1. IХ 1934). Син Саве **В.** (Сента, 26. I 1816 – Сента, 25. V 1893), адвоката и поседника, који је једно време био градоначелник Сенте. **В.** је гимназију похађао у Сенти и Сегедину, а матурирао у Братислави. На Филозофском факултету у Бечу учио је славистику и историју код Франца Миклошича, али је због болести прекинуо студије. Дипломирао на Високој пољопривредној школи у Мађаровару (1885), потом се вратио у Сенту и преузео од оца део имања, које је, будући добар економ, брзо унапредио и веома се обогатио. Био је велики родољуб и новац је улагао у унапређење културног и друштвеног живота српског народа. Помагао је и СПЦ, која је у оно време била културно и просветно средиште Срба у Сенти. Изабран је за председника сенћанске црквене и школске општине и ту је дужност обављао 20 година изузетно успешно: у његово доба српска црквена општина у Сенти била једна од најуређенијих и најнапреднијих у целој Карловачкој митрополији. Оснивач је Српског клуба у Сомбору којег су сачињавали српски посланици Жупанијске скупштине. Као посланик 1910. учествовао на Српском народном црквеном сабору у Карловцима, а 25. XI 1918. на великој народној скупштини у Новом Саду, где се, попут Јаше Томића, залагао се за припајање Војводине Краљевини Србији. Као посланик наступа и у Конституанти (1920–1921) и на листи Народне радикалне странке на изборима 1923. Бански већник за Сенту постао је 1930. Био је дугогодишњи члан Управног одбора Матице српске (1908–1914; 1920; 1930–1931), а од 1923. почасни члан њеног Књижевног одељења. Од 1933. био почасни члан новосадског Историјског друштва и почасни председник новооснованог музеја Матице српске.
Био је велики добротвор. Новчано је подржао оснивање Српског народног позоришта, српски и црногорски Црвени крст у време балканских ратова и изградњу српских основних школа. Сакупио је највећу приватну колекцију старих предмета свог доба и у својој кући у Сенти основао први српски приватни музеј. Сабрао је архиву од преко 3.000 историјских докумената, од којих су највреднији повеља цара Душана и обимна преписка кнеза Милоша. Њу чине и преписке Илије Гарашанина, Љубомира Ненадовића, Вука Стефановића Караџића, Јоакима Вујића, Радоја Домановића, Јована Јовановића Змаја и др. Посебну целину архиве чине војни и политички извештаји и телеграми из Српско-турског рата 1875–1878. Сачинио је библиотеку од 20.000 књига о историји српског народа. Међу највредније спадају: књиге писане глагољицом, дела старих српских и дубровачких аутора, књиге на латинском, немачком и мађарском језику из XVI–XVIII в., издања млетачке штампарије Божидара Вуковића из XVI в., први српски буквар из 1739, часописи и листови из XVIII и XIX в. и први српски часопис *Славено-сербски магазин* из 1768.
Милена Јоксимовић Пајевић
Своју колекцију, сачињену од 1.405 предмета, за јавност је отворио током треће деценије ХХ в. под називом Музеј Јоце Вујића у Сенти. Њен профил показао је у руком писаном Каталогу разврставањем предмета у сликарске и вајарске радове, а графике у тематска поглавља: *Знаменити Срби*; *Гласовити Хрвати*; *Знаменити Словени*; *Мађарски историјски портрети*; *Разни портрети*; *Српске историјске слике*; *Мађарске историјске слике*; *Разне историјске слике*; *Битка код Сенте 1697. г. 11. септембра*; *Старе слике из немачко-турских ратова понајвише о опсадама Београда*; *1848--1949*; *Српске и хрватске народне ношње, војничке униформе и типови*; *Ношње, униформе, типови и народни живот из Мађарске*; *Из српских земаља, стари планови и слике српских градова и места*; *Из страних земаља*; *Верске слике*; *Репродукције уметничких слика*; *Дипломе, пројекти за споменике, грбови*; *Плакати*; *Стари модни листови*.
Прву слику (*Портрет црногорског кнеза Николе*), рад Ферда Кикереца, набавио је 1896. Са Четврте југословенске уметничке изложбе у Београду (1912) откупио је радове М. Миловановића, М. Мурата, Т. Швракића и Т. Росандића. По савету Стеве Тодоровића, у потпуности се окренуо сликарству Срба у Подунављу током XVIII и XIX в. Највећи број дела, као и заоставштину Ј. Стерије Поповића, набавио је између 1912. и 1924. Из његове збирке потичу антологијска остварења која се излажу у сталној поставци Народног музеја (Н. Нешковић, *Аутопортрет*, око 1775; Т. Илић Чешљар, *Служба Св. Јована Златоустог*, око 1775; Т. Крачун, *Преображење*, 1775–1780; Г. Бакаловић, *Жена у белом*, 1837; К. Ивановић, *Старица се моли пред обед*, 1841–1842; К. Данил, *Уметникова супруга Софија Дели*, око 1840; Ј. Поповић, *Аутопортрет са палетом*, 1843; П. Симић, *Фоти проклиње неверну жену*, око 1854; Ђ. Јакшић, *Девојка у плавом*, 1856; Н. Радонић, *Виле крунишу Бранка*, око 1858; Н. Алексић, *Двобој Баја Пивљанина с Турчином*, 1864). Најзначајнији сегмент збирке чини 28 Данилових слика у распону од 1820. до 1872/73. Драгоцене целине представљају портрети, религиозне композиције и иконе Ј. Поповића (11), П. Симића (8), Н. Радонића (17) и Ђ. Јакшића (9), као и четири рана импресионистичка предела М. Миловановића. У збирци се налазило и неколико портета **В.**, од којих је најзначајнији онај чији је аутор У. Предић (*Портрет Јоце Вујића*, 1926). Приликом бомбардовања Београда уништено је 22 дела Т. Крачуна, Н. Алексића, П. Симића, М. Глишића и Т. Швракића. Остала су, тешко оштећена, поверена на чување Народном музеју у Београду (228). Сва су рестаурисана, каталошки обрађена и у целости представљена јавности (1989).
Љубица Миљковић
ЛИТЕРАТУРА: *Споменица ослобођења Војводине 1918–1928*, Н. Сад 1929; А., „У Београду је умро Јоца Вујић", *Време*, 2. IX 1934; А., „Јоца Вујић", *Политика*, 2. X 1934; У. Џонић, „Јоца Вујић", *ГИДНС*, 1934; М. Кнежевић, „Јоца Вујић", у: *Сента*, Сента 1935; С. Пауновић, „Галерија слика пок. Јоце Вујића", *Политика*, 14. VII 1940; Р. Ковијанић, „Срби који су учили у Словачкој (XVIII–XIX век)", *ЗМСКЈ*, 1971, 3; Љ. Дурковић Јакшић, *Југословенско књижарство 1918–1941*, Бг 1979; Л. Шелмић, *Збирка Јоце Вујића: каталог слика, скулптура и цртежа*, Бг 1989.
\*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)