ВРУТЦИ

ВРУТЦИ , село смештено у Врутачкој котлини, на ерозивно-тектонском проширењу долине Ђетиње, 25 км западно од Ужица. Име села потиче од врела, топлог и хладног, која су потопљена 1984. изградњом акумулационог језера. Село се помиње 1476, а током XV и XVI в. у селу се налазио трг и манастир Рујно, у чијој штампарији је 1536/37. штампано Рујањско четворојеванђеље . Године 1921. у селу је било 476, 2002. 318 а 2011. 138 житеља. Дисперзивног је типа, чине га мали заселци грађени на висинама од 650 до 850 м. н.в. Становништво се бави сточарством и производњом малина. 

 Слободан Ћурчић 

 У В. је изграђена акумулација на реци Ђетињи. Клисурастом долином и просечним годишњим протицајем од 4 м 3 /с Ђетиња је погодна за преграђивање и стварање вештачког језера. Године 1984. завршена је 77 м висока и 241 м дугачка куполаста брана са двоструком кривином. На круни бране и преко преливних поља изграђен је мост за друмски саобраћај. У време изградње бране Ђетиња је скренута опточним тунелом по некадашњој прузи уског колосека. Иза бране је акумулирано 54.000.000 м 3 воде за потребе Ужица. Површина слива акумулације је 160 км 2 , а вода је чиста јер потиче са Златибора и Таре. Пре пуњења басена водом, терен је детаљно очишћен. Уклоњени су сви грађевински објекти, искрчена вегетација, санирана и дезинфикована сметлишта, септичке јаме и гробље. Донет је План посебне намене којим је утврђена зона заштите језера. Приликом ујезеравања воде потопљено је 220 ха земљишта у атарима сеоских насеља  В. и Биоска. Измештени су објекти 45 сеоских домаћинстава. Под водом су се нашли школа, продавница и гробље у В . У близини бране изграђен је нови центар села В. , са школом и пратећим објектима. Уређена је нова локација сеоског гробља. Побољшана је саобраћајна инфраструктура јер су изграђени путеви од Милића брда до бране и од бране до Биоске. 

 Стеван Станковић 

 Северозападно од Ужица ископан је један вотивни споменик посвећен римском божанству Либеру ( Liber ). У источном делу римске провинције Далмације Либер је, судећи по броју вотивних споменика, био веома популарно божанство, одмах после Јупитера. На основу великог броја олтара посвећених Либеру у Ужицу и околини претпостављено је постојање његовог светилишта на овом простору. Либер поштован у овом светилишту је interpretatio romana неког аутохтоног божанства вина, стада, вегетације и плодности. Он се повезује и са врховним богом римског пантеона Јупитером, узимајући његове епитете. Постоји мишљење да се светилиште налазило поред извора термално-минералне воде, где је постојало и римско бањско купатило ( thermae ). 

 Софија Петковић 

 ЛИТЕРАТУРА: Географска енциклопедија насеља Србије , IV, Бг 2002; R. Zotović, Population and Еconomy of the Еastern Part of the Roman Province of Dalmatia , Oxford 2002; С. М. Станковић, Језера Србије , Бг 2005. 

   

 *Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)