# ВРШАЧКЕ ПЛАНИНЕ
**[](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-08/001-iii-p-vrsacke-planine-karta.jpg)ВРШАЧКЕ ПЛАНИНЕ**, планина на југоисточној периферији Баната. У благом луку протеже се источно од Вршца, а њена крајња периферија је на територији Румуније. Чине је четири изолована планинска блока (хорста) – Вршачка кула (399 м н.в.), Вршачки врх (590 м н.в.), Гудурички врх (641 м н.в., највиши врх у Војводини) и Доњи Вршишор (463 м н.в.) – а између њих су дубоки превоји Превлака, Кулмеа и Коркана. **В. п.** су дугачке 19 км, а широке 4 км. Представљају крајњи северни изданак старе српско-македонске масе. Састављене су од кристаластих шкриљаца, набраних у моноклиналу, која је засечена уздужним и попречним раседима, чији се трагови налазе на планинским странама и превојима. Северна планинска страна је стрма и спушта се ка акумулативној површи и Вршачком рову на висини од око 85 м. Јужна страна је блажа и степенасто се спушта ка дну Белоцркванске котлине. У еволуцији планина постоје два периода: старији и новији. Старији се одвијао пре неогена и понтијске трансгресије, када је извршено тектонско разламање главног планинског стабла у блокове. Новији период се одвија после понта и обележен је различитим процесима, међу којима су формирање субпланинских површи и долина на југу и плавина на северу планине. Планине су обрасле листопадним шумама. Површи на југу се обрађују, а велике површине су под виноградима. На њима је смештено само једно село, Мало Средиште, док се у подножју налази пет села и град Вршац.
ЛИТЕРАТУРА: М. Зеремски, *Геоморфологија Вршачких планина*, Н. Сад 1985.
Милош Зеремски
\*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)