# ВРЕЛА
**ВРЕЛА**, природни извори, по правилу веће издашности. У нашим хидрогеолошким условима и пракси терминолошки се по правилу везују за карстне издани у карстификованим кречњачким теренима. Према начину истицања подземних вода и хидрауличком градијенту разликују се гравитациона **в.** и узлазна **в**. Прву групу карактерише неуједначен режим издашности и често значајно смањени протицај током маловођа (лето-јесен). Узлазна **в.** су стабилнијег режима издашности и јављају се у условима дубље сифоналне циркулације вода у развијеном карсту (тзв. холокарсту). Посебан тип узлазних врела су ујезерена вртачаста удубљења из којих се вода под притиском прелива на површину терена. Таква **в.** називају се и воклијска (воклишка) **в.** према јаком врелу овога типа Фонтен ди Воклиз (Fontaine de Vaucluse) у јужној Француској. **В.** се најчешће јављају на контакту кречњака и слабије пропусних некарбонатних стена, али њихов положај може бити предиспониран и раседним структурама унутар карстних масива. Карстна врела поред географских локалитета, имена често добијају и према начину појављивања или шуму воде који производе. У Србији се око 15% становништва снабдева водом за пиће са карстних **в.**, претежно у западним (Динариди) и источним (Карпато-балканиди) крајевима. Од већих градова у Србији воду са каптираних карстних **в.** користе Ниш, Бор, Зајечар, Параћин, Ћуприја, Пирот, Ваљево, Нови Пазар, Пријепоље, Прибој. Воде карстних **в.** по правилу су доброг квалитета али су подложне лаком загађивању због велике водопропусности кречњака. Проблем може представљати и повећана мутноћа воде при великим протицајима, али се ипак у већини система водоснабдевања не користе друге методе третмана осим елементарног хлорисања. Нека од карстних **в.** могу се успешно вештачки регулисати тако да се омогући црпење потребне количине воде у маловођу. На тај начин је побољшано снабдевање водом Ниша, Бора и неколико других већих насеља. С друге стране, дуготрајно прекомерно црпење и смањење резерви вода у издани може имати негативне последице и угрозити зависни еко систем.
*Врело Белог Дрима*, налази се у селу Радавац, у подножју планине Жљеб, у Метохијској котлини. Површина слива које врело дренира процењује се на преко 90 км2. Врело се јавља на контакту тријаских кречњака и непропусних стена дијабаз-рожначке формације. Просечна издашност је око 4.000 литара у секунди, док у периоду малих вода, у јесењим месецима опада на око 1.000 л/с. Израђен је пројекат регулације вода овог **в.** помоћу подземне акумулације којом би се уједначио режим истицања и обезбедило повећање минималних протицаја. Воде овог **в.** су веома квалитетне и користе се у пиварској индустрији.
*Врело Босне*, разбијено извориште на Илиџи, код Сарајева. Дренира пространу карстну издан планина Игман и Бјелашница формирану у тријаским кречњацима, која се празни на контакту са квартарним и неогеним наслагама Сарајевског поља. Дебљина наслага квартара у овој тектонској потолини је преко 50 м. Издашност групе извора креће се од 1.400 до 2.400 л/с. Део вода **в.** користи се за водоснабдевање Сарајева, просечно око 400 л/с. Подручје **в.** је познато градско излетиште, а део у површини од око 50 хектара заштићен је као природни споменик.
*Врело Вапе*, јако карстно **в.** које дренира северни део Пештерске висоравни. Врело је у атару села Градац, у близини Сјенице на око 1.040 м.н.в. Процењено је да је слив врела око 80 км2. Карстна издан коју врело дренира изграђена је од тријаских кречњака и доломита, а јавља се на контакту са неогеним, слабо пропусним седиментима Сјеничког басена. Воде овог узлазног **в.** су под слабим хидростатичким притиском, и појављују се у виду разбијене зоне истицања. **В.** има релативно уједначену издашност у поређењу са сличним карстним појавама у Динарској области. Минимална издашност је око 350 л/с, просечна око 750 л/с, док у максимуму на врелу истиче око 1.200 л/с. У долини Вапе постоји већи број термалних и субтермалних извора.
*Врело Млаве*, извориште истоименог тока у источној Србији, у варошици Жагубица, на око 300 м.н.в. Дренира слив од око 120 км2, углавном изграђен од јурских и кредних карстификованих кречњака. Ово **в.** је узлазног типа (воклијско), у зони истицања формирано је језеро левкастог облика, пречника 25 м, од којег вода отиче једним делом према оближњем рибњаку, а други део се спаја са водом реке Велике Тиснице. Ово **в.** је испитивао и детаљно описао Јован Цвијић у својим првим научним радовима. Ронилачким истраживањима сифона овог врела изведеним крајем ХХ в. достигнута је дубина од 73 м и утврђено постојање веома развијеног карстног канала у унутрашњости стенске масе. Узлазни тип врела и дубоко положени карстни канали указују на дубоку базу карстификације. Положај самог врела је предиспониран регионалним раседом и баријером од слабо пропусних неогених седимената Жагубичке котлине. **В.** Млаве је најјаче врело у Карпато-балканидима и једно од ретких карстних врела у Србији које се систематски осматра и чији су подаци драгоцени за анализу режима карстне издани. Минимална издашност врела је 250 л/с, а регистровани екстремни максимум је 14.000 л/с. Велике резерве подземних вода представљају потенцијал за регионално водоснабдевање.
*Врело Рашке*, дренира источни део Пештерске висоравни, изграђене од карстификованих кречњака и доломита тријаске старости. **В.** се јавља у близини манастира Сопоћани, на око 730 м.н.в. То је типично разбијено гравитационо извориште, формирано на контакту кречњака и палеозојских шкриљаца. Издашност **в.** које је једно од најјачих у Србији, креће се од 650 л/с у минимуму, до преко 7.000 л/с, са просеком од око 2.000 л/с. Опитима обележавања доказана је веза вода понорница на Расанској и Цетанској реци са **в.** Рашке, чиме се остварује и бифуркација према суседном сливу **в.** Вапе на Пештери. Воде **в.** Рашке су делом захваћене мањом браном за потребе ХЕ Рас, а користе се и за снабдевање водом Новог Пазара.
*Врело Требишњице*, најјаче карстно **в.** у Херцеговини и бившој Југославији. Минимални протицај вода **в.** је око 2.000 л/с, али су забележени максимуми од чак 850.000 л/с који би у овом погледу **в.** сврстали у групу најјачих у целом простору Медитерана. **В.** дренира дебели комплекс горњокредних кречњака на ободу Билећког поља. Седамдесетих година ХХ в., након изградње велике акумулације Грнчарево и хидроенергетског система Требишњица којим је регулисана ова највећа понорница у Европи и само **в.** је потопљено. За потребе водоснабдевања оближње Билеће изграђен је водозахват изнад језера којим се практично захватају гравитирајуће подземне воде.
*Врело Црнице*, најјаче **в.** на подручју западног Кучаја у источној Србији. Од **в.** се формира стални ток истоимене реке у Сисевцу, на око 400 м. н.в. То је разбијено извориште, на контакту ургонских кречњака и пермских пешчара. Део вода избија из омање пећинице која често пресушује током маловодног периода, док ниже положени канали стално функционишу. Утврђена је и веза овог **в.** са водама понорнице Некудово на Кучају. Део вода **в.** каптиран је за водоснабдевање Сисевца, Равне реке, Сењског рудника и Ресавице, а део вода користи и оближњи рибњак. Минимална издашност **в.** је око 200 л/с. У ужој зони **в.** јавља се и термални извор, а изведена је и дубља бушотина којом је омогућен захват вода температуре око 35 0С.
ЛИТЕРАТУРА: Ј. Цвијић, *Карст*, Бг 1895; *Извори, тресаве и водопади у источној Србији*, Бг 1896; Ј. Перић, М. Симић, М. Миливојевић, *Идеја о акумулисању дела воде Белог Дрима у подземним акумулацијама*, Бг 1980; Н. Крешић, *Карст и пећине Југославије*, Бг 1988; З. Стевановић, *Карстне изданске воде Србије*, Бг 1995; П. Милановић, *Карст источне Херцеговине и Дубровачког приобаља*, Бг 2006.
Зоран Стевановић
\*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)