# ВРБА
**ВРБА** (*Salix*), род листопадног дрвећа и жбунова из истоимене породице Salicaceae. Листови су различитог облика, голи или длакави, обично издужени, спирално ретко наспрамно распоређени.
**В.** је дводома биљка. Цветови у издуженим или лоптастим цвастима-ресама, без крунице и чашице, мушки са 2–12 прашника, женски са по једним издуженим тучком. Често **В.** у пролеће већ у марту и почетком априла цвета упоредо с листањем. Плод је чаура која сазрева маја-јуна и из ње, по пуцању на два дела, излеће многобројно ситно семе које се расејава ветром. Семе има веома малу, краткотрајну клијавост, траје 10–15 дана. Кора **в.** садржи доста танина и салицилне киселине. Род обухвата преко 450 врста, највише у умереним и хладним појасевима северне хемисфере, а преко 250 врста у источној Азији и Сибиру. У Европи расте око 70, у Србији 20 аутохтоних врста. Од наших врста према хабитусу могу бити: до 25 м високо дрвеће као што су бела **в.** (*S. alba*) и крта **в.** (*S. fragilis*); до 6 м високи жбунови или ниско дрвеће – бадемаста **в.** (*S. triandra*), ракита (*S. purpurea*), сива ива (*S. cinerea*), ива (*S. caprea*) и прашљика (*S. petandra*), сива **в.** (*S. eleagnos*), ушаста **в.** (*S. aurita*), Шлеска **в.** (*S. silesiaca*) и крупнолисна **в.** (*S. appendiculata*); ниски до 1,5 м високи жбунови – рузмаринолисна **в**. (*S. rosmarinifolia*) и Валдштајнова **в.** (*S.* *waldsteiniana*) и ниски полегли високопланински жбунићи – мрежаста **в.** (*S.* *reticulata*)*,* зељаста **в.** (*S. herbacea*)*,* тупа **в.** (*S. retusa*), Алпска **в.** (*S. alpina*). **В.** настањује разноврсна, најчешће влажна места крај равничарских река и мочвара, планинска трестишта, обале планинских речица и потока, ивице и прогале букових и четинарских шума све до високопланинских предела где се дуго задржава снег. Дуж обала равничарских река **в.** изграђује заједнице галеријских и ритских шума од којих су најважније шуме беле **в.** (*Salicetum albe*), бадемасте **в.** (*Salicetum amygdaline*), **в.** и црне тополе (*Salici-Populetum*). У равничарским мочварним стаништима ракита и сива **в.** образују жбунасте заједнице *Salicetum purpureae* и *Salicetum cinereae*; на неким планинским тресетиштима жбунасте заједнице изграђују рузмаринолисна **в.** (*Salicetum rosmarinifolia*) и маљава бреза, ива и прашљика (*Betulo-Salicetum*), док обале и спрудове планинских река обрастају заједнице сиве **в.** (*Salicetum eleagni*). У највишим појасевима планина Метохије (Проклетије, Шар-планина, Коритник) на камењарима око снежаника расту патуљасте, полегле или пузеће **в.** које су и реликти Леденог доба.
Разне врсте **в.** се у природи спонтано укрштају стварајући велик број хибрида и повратних хибрида са родитељским врстама (хибрид беле и крте **в.**). У синтези стабластих култивара **в.** спроводе се укрштања европских и азијских врста (*S. matsudana* x *S. alba*) и *S. matsudana* x *S. fragilis*). Дрво **в.** се користи као сировина за механичку и хемијску прераду, за израду фурнира, амбалаже, резане грађе, шибица, целулозе. Врсте најзначајније за производњу плетарских производа су кошараста **в.** (*S. viminalis*) и бадемаста **в.**, (*S. triandra*) и хибрид раките и кошарасте **в**. **В.** се користе у пошумљавању влажних терена и пешчара, за плантажну производњу биомасе, за учвршћивање и заштиту обала, шкарпи, насипа, за ветрозаштитне појасеве и у озелењавању урбаних простора где сe најчешће користи декоративна жалосна **в.** (*S. babylonica*).
ЛИТЕРАТУРА: Б. Јовановић, А. Туцовић, „Род *Salix* L.", у: М. Јосифовић (ур.), *Флора СР Србије*, 3, Бг 1972; Б. Јовановић, „Крајречна алувијална вегетација", у: М. Сарић (ур.), *Вегетација Србије*, II/1: *Шумске заједнице*, Бг 1997; З. Томић, *Шумарска фитоценологија*, Бг 2004; Б. Јовановић, *Дендрологија*, Бг 2007.
Василије В. Исајев
\*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)