# ВРАНОВИЋИ

**![001_III_P_Crkva-Sv-Petke.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-08/scaled-1680-/001-iii-p-crkva-sv-petke.jpg)ВРАНОВИЋИ**, село у Доњем Грбљу на североисточној страни кречњачког брега Космач (294 м), који одваја Грбаљ од Јадранског мора. Изграђено је на око 190 м.н.в., на контакту голог кречњака на Космачу и флишних наслага Грбља, обраслих макијом, а источно од села покривених воћњацима и обрадивим земљиштем. **В.** су издужени правцем северозапад-југоисток. Локалним путем дугачким око 2 км спојени су са јадранском магистралом између Тивта и Будве. Припадају општини Котор. Године 2003. имали су 133 становника од којих су 94 били Срби.

![002_III_P_Crkva-Sv-Petke_presek-i-osnova.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-08/scaled-1680-/002-iii-p-crkva-sv-petke-presek-i-osnova.jpg)У изворима се помиње од првих деценија XV в. Данас у њему постоје три цркве: Св. Стефан, Св. Петка и Св. Варвара. За цркву Св. Стефана веровало се да представља саборни храм средњовековне жупе Грбаљ. У њој се чувају фрагменти неколико прероманичких капитела, а са истом црквом дуго се доводио у везу и надвратник с натписом на латинском језику, пронађен у фрањевачком манастиру на Отоку, најмањем острву тзв. Кртољског архипелага код Тивта. Тај натпис, датован у почетак IX столећа када су Котор и његова околина припадали Византији, помиње супружнике Дану и Ху/н/роја (*Dana et Hurogus*; Хунрог или Хунрок, име германског порекла, често у лангобардским и франачким изворима VIII и IX в.) као ктиторе неке цркве подигнуте у част Св. Стефана. У новије време преовлађује мишљење да се та црква налазила на острвцету на којем је натпис и пронађен. Постојећи храм Св. Стефана у **В.** саграђен је у XVIII в. Црква Св. Петке подигнута је 1855. на остацима старије култне грађевине. Има бочне певнице које јој дају крстообразну основу, а средишњи травеј засведен је куполом. У цркви је иконостас са иконама из 1890. Црква Св. Варваре (Св. Вара), омања грађевина с припратом, налази се на сеоском гробљу. Није утврђено када је саграђена. У селу се налази и значајан етнолошки споменик, рурални комплекс који обухвата четири стамбене зграде, камено поплочано двориште и одбрамбену кулу са пушкарницама.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Ковачевић, „Средњовековни епиграфски споменици Боке Которске II", *Споменик САН*, 1956, 105; I. Nikolajević, „Une question onomastique du littoral méridional adriatique", у: *Проблеми сеобе народа у Карпатској котлини*, Н. Сад 1978; М. Врзић, „Археолошка истраживања у Боки которској као једини одговор на нека постављена питања", *Бока*, 2004, 24.

Миодраг Марковић

\*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)