ВРАНА, Јосип

ВРАНА, Јосип , филолог, слависта (Летичани код Бјеловара, 25. II 1903 – Загреб, 7. XI 1991). Дипломирао на Филозофском факултету у Загребу 1927, а докторат филолошких наука стекао на Свеучилишту у Загребу 1955. Од 1955. до 1970. радио на ФФ у Загребу, најпре као лектор за чешки језик, од 1963. као предавач при катедри за словенску филологију, а од 1966. као виши предавач за словенску филологију и западнословенске језике. Предавао чешки језик и упоредну граматику словенских језика. Бавио се постанком, карактeром и развојем старословенског превода јеванђеља у редакцијским писменостима, објавивши низ радова на ову тему: „О типовима, редакцијама и међусобном односу старословјенских еванђеља. Еванђелистари" ( Славиа , 1957, 26/3), „О типовима, редакцијама и међусобном односу старословјенских еванђеља. Четвороеванђеља" ( Славиа , 1960, 29/4), „Лексичке варијанте старославенског пријевода еванђеља и њихов однос према грчком оригиналу" ( ЈФ , 1984, XL), „Еволуција лексичких варијаната у старославенском пријеводу еванђеља од краја 10. стољећа до почетка 14. стољећа" ( Слово , 1991 – 1993, 41 – 43) и др. Писао о постанку и међусобном односу грчких канонских јеванђеља ( Пето еванђеље. Постанак и еволуција еванђеља у свјетлу знаности , Зг 1981). Издао у латиничној транслитерацији најстарији хрватскоглагољски апракос ( Најстарији хрватски глагољски еванђелистар , Бг 1975). Написао Увод у славенску поредбену граматику (Зг 1965). За штампу приредио (са Р. Катичићем) књигу Стјепана Ившића Славенска поредбена граматика (Зг 1970). Српску науку посебно је задужио студијама о Мирослављевом и Вукановом јеванђељу. Истраживање Мирослављевог јеванђеља започео је докторском тезом Генеза Мирослављева јеванђеља . Oбјавио је расправу „О односу Мирослављева еванђеља према старославенским еванђелистарима и четвороеванђељима" ( Славиа , 1956, 25/2), као и књигу L'Еvangéliaire de Мiroslav. Contribution à l'étude de son origine ('S-Gravenhage 1961). Приредио фототипско издање Вукановог јеванђеља ( Вуканово еванђеље , Бг 1967), са опсежном уводном студијом о тексту, палеографији и језику овог споменика. Њиме се бавио и у радовима „Истина о подријетлу и постанку Вуканова еванђеља" ( ЈФ , 1970, 28/3 – 4) и „O односу Вуканова и Мстиславова еванђеља и постанку дуљега еванђелистара новије редакције" ( Славиа , 1985, 54/2). Писао о повељи Кулина бана („Да ли је сачуван оригинал исправе Кулина бана", Радови Старославенског института , 1955, 2; „Кoји је од трију сачуваних примјерака оригинална исправа Кулина бана", Радови Завода за славенску филологију , 1961, 4), као и o писарима најстаријих дубровачких ћирилских докумената („Тко је писао најстарије дубровачке ћирилске исправе", Слово , 1957, 6 – 8). 

 ЛИТЕРАТУРА: А. Назор, „In memoriam: Јосип Врана", у: И. Миличић (прир.), „Библиографија знанствених и стручних радова Јосипа Вране", Слово , 1991 – 1993, 41 – 43. 

 Јасмина Грковић Мејџор 

   

 *Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)