# ВОЉНА РЕЧЕНИЦА

**ВОЉНА РЕЧЕНИЦА** (волунтативна реченица), врста зависних изричних објекатских реченица (клауза) у функцији допуне управне реченице. У посебну врсту издваја се према семантичком критеријуму модалности. Управним делом сложене реченице која у зависном делу има **в. р.** исказују се заповест, молба, жеља и сл. да се oствари радња исказана предикатом зависног дела. Тај предикат је увек у презенту. Постоји неколико подврста **в. р**. Једну подврсту чине *императивне реченице* када је у предикату управног дела сложене реченице глагол којим се некоме преноси подстицај за вршење неке радње (*рећи*, *казати*, *наредити*, *саветовати*, *предлагати*, *тражити*, *молити* и сл.), нпр. *Милан је рекао да му Јован врати књиге*; *Ана је предложила да прошетају*. Неки граматичари издвајају случајеве када је у предикату управног дела глагол у императиву: *Реци Ани* *да* *дође*. Другу подврсту чине *жељне* (или *оптативне*) *реченице* када је у предикату управног дела глагол којим се истиче жеља да се изврши радња исказана глаголом у предикату зависног дела (*желети*, *жудети*, *волети* и сл.), нпр. *Јелена је хтела да пођу у позориште*; *Бојан је желео да му дођу другови*. Трећу групу представљају **в. р.** у чијем су предикату управног дела глаголи са другим модалним значењима (*намеравати*, *планирати*, *настојати*, *трудити се* и сл.), нпр. *Љубица је настојала да на време заврши посао*; *Миле се трудио да остави леп утисак*. У **в. р.** најчешћи је везник *да*. Када се заповест упућује лицу које није присутно, може се јавити и речца *нека*, нпр. *Реците Тијани нека купи ту књигу*.

ЛИТЕРАТУРА: М. Ивић, „О употреби глаголских времена у зависној реченици: презент у реченици с везником да", *ЗМСФЛ*, 1970, XIII/1; М. Стевановић, *Савремени српскохрватски језик II, Синтакса*, Бг 1991; Ж. Станојчић, Љ. Поповић, *Граматика српскога језика*, Бг 2005.

Срето Танасић

\*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)