# ВОЈНОТЕХНИЧКИ ИНСТИТУТ **ВОЈНОТЕХНИЧКИ ИНСТИТУТ**, прва и највећа војна научноистраживачка установа у Србији, саставни део Министарства одбране Владе Србије. **ВТИ** је oснован у Београду наредбом начелника Генералштаба Југословенске армије 1948, са задатком да проучава наше и страно наоружање и опрему, да пројектује и разрађује документацију и у сарадњи са нашом индустријом организује производњу новог и усавршеног постојећег наоружања и војне опреме (НВО), да ствара и усавршава стручни и научни кадар, да сарађује са сродним цивилним установама и ради све друге задатке из области војне технике. Послујући једно време као Управа за војнотехничка истраживања и развој ЈНА, **ВТИ** од 1973. ради као јединствена истраживачко-развојна целина за копнену војску (**ВТИ** КоВ), а посебно се организује Технички опитни центар. У то време **ВТИ** је имао у свом саставу више сектора (за класично наоружање, за ракетно наоружање, за материјале и заштиту, за електронику, за НХ заштиту, за документацију и информације), као и потребне помоћне службе. Организација **ВТИ** се даље развија, и у 1987. постоји девет истраживачких сектора и више самосталних одељења, усмеравајући свој рад све више на развој сложених система НВО, као и на широку сарадњу са одговарајућим цивилним научним и образовним установама. Данас **ВТИ** располаже са 22 савремене лабораторије. Неке од њих су од међународног значаја, неке су јединствене на подручју Балкана, а већина превазилази војни значај и могу се сматрати националним ресурсом Републике Србије. У свом вишедеценијском и веома успешном раду, у **ВТИ** је пројектована и у нашим фабрикама организована производња великог броја средстава НВО (преко 1.300 средстава до 2011. је у оперативној употреби у Војсци Србије). Треба да се истакне брдски топ 76 мм М48 (1949, који је ушао у наоружање и других армија); полуаутоматска и аутоматска пушка калибра 7,62 мм М59 и М70 (крајем 50-их); противоклопни топ 100 мм ТОПАЗ (1984); четвороцевни ПА митраљез 12,7/4 и касније четвороцевни бродски топ 20/4 М75 (средином 70-их); бестрзајни топ 82 мм М60А; хаубица-топ 152 мм М84 (1984); лаки минобацач 120 мм са активно-реактивном мином М74 (1979); ручни бацачи ракета М79 ОСА и М80 ЗОЉА; самоходни вишецевни лансери ракета ОГАЊ и касније ОРКАН (крајем 80-их); противоклопно лансирно оружје ПОЛО-М83 са системом вођења ракета МАЉУТКА; наоружани хеликоптер ХН-41М са ракетама МАЉУТКА и самовођеним ракетама СТРЕЛА – 2м (1978); ракетни мотори ПЛАМЕН, СКАКАВАЦ, ОГАЊ, МУЊА; тенк М-84, који је продаван на многим тржиштима у свету (80-их); оклопни транспортер М-60А и борбено возило пешадије БВП М-80 (средином 80-их), које је било на нивоу најбољих конструкција возила овог типа у свету, и многи други. Новом трансформацијом Војске Србије **ВТИ** је интегрисан са Ваздухопловно-теничким институтом из Жаркова и задужен је за истраживања и развој наоружања и војне опреме за сва три вода војске Србије: Копнена војска, Ратно ваздухопловство и Противваздушна одбрана и Ратна морнарица. У току је развој нових средстава, међу којима посебно треба да се истакну самоходна хаубица 122 мм СОРА, самоходни вишецевни модуларни лансер ракета ЛРСВМ, тактичка беспилотна летелица великог домета, авион ЛАСТА и други. Оснивањем Универзитета одбране 2011, који је објединио Војну академију и Војномедицинску академију, **ВТИ** је постао саставни део овог Универзитета. За све ове задатке институт је окупио велик број врсних стручњака и научника, а запошљава неколико десетина лица са највишим научним и наставним звањима. Осамдесет одсто запослених **ВТИ**-а чини истраживачки кадар. Да би даље ширио кадровске потенцијале, институт је иницирао оснивање Катедре за војно машинство на Машинском факултету у Београду, а највећи број професора је био са **ВТИ** (Б. Станисављевић, М. Опачић, Ј. Тривунац, Ђ. Јауковић, Б. Ћатиповић, О. Вучуровић, А. Стаматовић, Ј. Виличић, Д. Драшковић, С. Миновић, Ј. Мандић, М. Секулић, и др.). ЛИТЕРАТУРА: *40 година Војнотехничког института КоВ*, Бг 1988. Јован Тодоровић \*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)