# ВОЈНОМЕДИЦИНСКА АКАДЕМИЈА
**[](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-08/001-iii-t-grb-vojnomedicinske-akademje.jpg)ВОЈНОМЕДИЦИНСКА АКАДЕМИЈА**, настала је у Београду, на основу наредбе врховног команданта оружаних снага маршала Јосипа Броза Тита од 24. VII 1949. спајањем Градске војне болнице (ГВБ) ЈА, Хигијенско-епидемиолошког завода ЈА и Санитетске официрске школе ЈА. Матичари новоосноване **ВМА** били су декани Медицинског факултета у Београду (Бранко Шљивић), Загребу (Фрањо Когој) и у Љубљани (Божидар Лаврич). Свечана академија, уз присуство маршала Тита и највиших државних руководилаца одржана је 28. IV 1950, када су изабрани први ванредни професори, доценти и предавачи **ВМА**, а академија је почела да функционише 30. IV 1950. Указом савезног секретара за народну одбрану од 1982. као Дан **ВМА** славио се 3. фебруар („Ради чувања и неговања традиција Централне болнице Врховног штаба НОВ и ПОЈ, формиране 3. фебруара 1942. у Фочи..."), а од 24. VIII 1994. као Дан **ВМА** слави се 2. март, када је Одлуком књаза Александра Карађорђевића („Устројеније шпитаља централне војске") из 1844. о изградњи нове војне болнице у Београду означен нови период у раду српског војног санитета. Основни задаци **ВМА** били су и јесу да се на највишем стручном и научном нивоу изучавају и решавају медицински проблеми, санитетско обезбеђење у миру и рату, питања организације и тактике санитетске службе и школује активни и резервни састав на свим образовним нивоима. Наставна, научна и стручна активност је организована по свим принципима високошколских установа те је Савезна скупштина донела 1960. „Закон о Војномедицинској академији" којим је изједначена са медицинским факултетима. „Закон о војним школама и научно-истраживачким установама ЈНА" (1973) дефинисао је **ВМА** као „највишу здравствену, наставну и научну установу Санитетске службе ЈНА". Први начелник **ВМА** био је генерал-мајор др Херберт Краус (1950–1953, 1955–1956), а потом: генерал-мајор др Мони Леви (1953–1955), генерал-потпук. др Иван Краљ (1956–1958), генерал-потпук. проф. др Томислав Кроња (1958–1971), генерал-потпук. проф. др Ђорђе Драгић (1971–1979), генерал-мајор проф. др Боривој Врачарић (1979–1982), генерал-мајор проф. др Владимир Војводић (1982–1988), генерал-мајор проф. др Михаило Ђукнић (1989–1992), генерал-мајор доц. др Јован Бјелић (1992–1996), генерал-мајор проф. др Ацо Јовичић (1996–2001), генерал-мајор доц. др Момчило Крговић (2001–2002), генерал-мајор доц. др Зоран Станковић (2002–2005), генерал-мајор проф. др Миодраг Јевтић (2005–2011) и бригадни генерал проф. др Маријан Новаковић (од 2011). До 1981. ВМА је углавном била смештена у кругу ГВБ ЈА, а потом у модерном здању на Бањици, где су обједињени сви њени делови под једним кровом. Јединствена архитектонска целина је постала симбол Београда и Србије, а, са друге стране, омогућује одличну интердисциплинарну сарадњу. Комплекс **ВМА** се простире на површини од 21 хектара, а сама зграда са око 6.000 просторија, заузима површину од 180.000 m2. Организационо, поред Управе, чине је: Сектор за лечење, Сектор за школовање и научно-истраживачки рад, Сектор за превентивну медицину, Сектор за логистику и Институт за фармацију. Сектор за лечење је највећа организациона јединица која у свом саставу има: 27 клиника, 17 института, Дијагностичко-поликлинички центар, национални Центар за контролу тровања, Траума центар, Центар за трансплантацију органа, Центар хитне помоћи и др. Од близу 3.000 запослених има: 570 лекара, 40 стоматолога, 36 фармацеута и 1.400 медицинских техничара свих профила. Са капацитетом од 1.200 болничких кревета у **ВМА** се годишње хоспитализује око 30.000 болесника, обави око 20.000 хируршких интервенција, око 5.000 дијагностичких и терапијских процедура и више од пола милиона специјалистичких прегледа. Целокупни рад се одвија по најновијим научним сазнањима и принципима добре клиничке праксе. **ВМА** је у дугом периоду водећа медицинска институција у многим областима, од стратегијског националног и регионалног значаја. Од настанка **ВМА**, цивилни осигураници су лечени равноправно са војним, а од 2008. функционално је интегрисана у систем јавног здравства Србије. У области високог образовања **ВМА** се определила за последипломско школовање и усавршавање војних, цивилних и страних кадрова. Наставу спроводи више од 160 професора, доцената и других стручњака са наставно-научним звањима. Такође, **ВМА** је наставна база за практичну наставу средњих, виших и високих школа и факултета. Од 2009. у склопу Војног универзитета отпочела је са радом и Висока школа **ВМА** у Београду за интегрисане академске студије медицине (од 2012. Медицински факултет **ВМА**). **ВМА** је носилац Ордена народног хероја (1968), Ордена заслуга за народ са златном звездом (1970), Награде АВНОЈ-а (1983) и многих других награда и признања.
ЛИТЕРАТУРА: В. Ђорђевић, *Историја српског војног санитета. Књига прва 1835–1875*, Бг 1879; В. Станојевић, *Историја српског војног санитета. Наше ратно санитетско искуство*, Бг 1925; М. Јевтић, Р. Раичевић, Г. Кличковић (ур.), *Војномедицинска академија*, Бг 2007; Љ. Поповић, „Како је настала данашња Војномедицинска академија", *ВП* 2007, 64(3); З. Весић, Б. Поповић (ур.), *Српски војни санитет*, Бг 2009; Е. Ристановић (ур.), *Начелници Војномедицинске академије*, Бг 2009; Е. Ристановић и сар., *Војномедицинска академија: у служби човека, здравља и отаџбине*, Н. Сад 2011.
Миле Игњатовић
\*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)