# ВОГОШЋА

**ВОГОШЋА**, град и средиште општине у средњој Босни, у Кантону Сарајево, у Федерацији БиХ. Налази се на југозападним падинама планине Озрен, у проширеном делу долине истоимене реке, а у близини њеног ушћа у реку Босну. Сарајево је око 6 км према југоистоку и до њега воде два савремена пута. **В.** је до краја II светског рата била село са 497 становника, на чији развој је снажно утицао оближњи град. До 1953. број становника **В.** порастао је на 3.744, а до 1961. на 5.807 житеља. До 1991. она је имала 10.598 становника (44,3% Срба, 35,1% Муслимана и 5,1% Хрвата). Најзначајнији разлог брзог раста био је нагли развој Сарајева и формирање простране урбане зоне у околини. То је покренуло досељавање становништва, како у град тако и у околна села. Једно од њих, **В.**, развило се у типично приградско насеље, у које је Сарајево изместило и неке своје функције. Највећи погони који су овде изграђени су „ТАС" <span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span> Творница аутомобила Сарајево, као и фабрике кугличних лежаја и алуминијумског посуђа. Уз њих су се развиле и све друге градске функције. Град је смештен на висини од око 500 м, улице су трасиране дуж долине правцем исток<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>запад, а шири се и по странама долине, инкорпорирајући околне заселке.

[![001_III_Vogosca-karta.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-08/scaled-1680-/001-iii-vogosca-karta.jpg)](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-08/001-iii-vogosca-karta.jpg)

Mира Mандић

\*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)