# ВОДИЧАРСКЕ ПЕСМЕ

**ВОДИЧАРСКЕ ПЕСМЕ** (Богојављенске песме), зимске религиозне, обредне лирске песме извођене о Богојављењу (Водокршћу, Водицама, 6/19. јануара). Забележен је мали број **в. п.**, углавном у јужним деловима Србије. На Косову и Метохији постојале су опходне обредне поворке, водичари, који су певали песме. Садржином су везане за култ воде и аграрне плодности, па сходно томе и за љубавна осећања и свадбени обред. Постоје и песме развијене наративне структуре, које се везују за Христово крштење: „Ајд овамо, мој Јоване, куме!/ Да идемо на воду Јордана,/ Да крстимо Риста сина мога." \[...\] Помами се Јордан вода ладна: „А не бој се мој Јоване, куме!/ Е се није вода помамила,/ Но се вода, куме, посилила,/ Е се хоће од Христа посветит." Будући да у њима, такође, важно место припада посвећивању воде, ове песме представљају и траг прастарих веровања у њену плодотворну и исцелитељску моћ о Богојављењу, што указује на преплитање паганских и хришћанских веровања у српској песничкој традицији обредног порекла.

ЛИТЕРАТУРА: Л. Мирковић, „Богојављенске народне песме", *ПКЈИФ*, 1926, 6; Р. Пешић, Н. Милошевић Ђорђевић, *Народна књижевност*, Бг 1984; Д. Живковић (ур.), *Речник књижевних термина*, Бг 1985; З. Карановић, *Антологија српске лирске усмене поезије*, Н. Сад 1996.

Зоја Карановић

\*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)