# ВЛАХОВИЋ, Вељко
**ВЛАХОВИЋ, Вељко**, инжењер, политичар, народни херој (Трмање код Колашина, 2. IX 1914 – Женева, Швајцарска, 7. III 1975). Студије машинства започео је на Техничком факултету у Београду, наставио у Прагу и на Сорбони, а дипломирао на Универзитету у Москви. Био је један од руководилаца студентског покрета у Београду. У СКОЈ је примљен 1933, а у КПЈ 1935. Због учешћа у организацији студентског штрајка фебруара 1935. био је ухапшен, интерниран у логор у Вишеграду и искључен са Универзитета за 1935/36. школску годину. Да би избегао хапшење, средином 1936. отпутовао је у Праг, где је наставио студије. Јануара 1937. са групом југословенских студената илегално се пребацио у Шпанију и постао борац у Балканском интернационалном батаљону „Димитров". Рањен је у бици на Харами фебруара 1937. и остао тежак инвалид. После опоравка обављао је дужност помоћника начелника за кадрове Балканске групе интернационалних бригада, радио у Комесаријату интернационалних бригада у Мадриду и Барселони, те у Центру за евакуацију бораца интернационалних бригада. У Паризу је организовао технику и израду докумената за повратак добровољаца из шпанског грађанског рата у Југославију. После избора за члана ЦК СКОЈ 1939, упућен је у Москву где је радио у Комунистичкој омладинској интернационали и био представник КПЈ у Коминтерни до њеног распуштања 1943. По задатку ЦК КПЈ и Врховног штаба НОПОЈ, организовао је новембра 1941. радио-станицу „Слободна Југославија" на којој је припремао радио-емисије према информацијама које је добијао од Врховног штаба. У Југославију се вратио 1944. и потом био постављен за начелника управе за агитацију и пропаганду ЦК КПЈ.
После II светског рата био је потпредседник Већа народа у Народној скупштини ФНРЈ, председник Одбора за просвету Савезног већа, председник Спољнополитичког одбора Народне скупштине ФНРЈ, заменик министра иностраних послова ФНРЈ (1951–1952), директор *Борбе* (1953). Био је члан Извршног одбора и члан Председништва ССРНЈ (до јуна 1966), председник Комисије за међународне везе ССРНЈ, члан Централног одбора СУБНОР-а Југославије, председник Централног одбора Савеза ратних војних инвалида Југославије (до октобра 1965) и члан Управе Удружења шпанских бораца Југославије. На свим послератним конгресима КПЈ (СКЈ) био је биран за члана ЦК, а на конгресима 1958. и 1964. и за члана Извршног комитета ЦК СКЈ. На деветом (1969) и десетом конгресу (1974) изабран је за члана Председништва ЦК СКЈ. Обављао је дужност председника Градске конференције СКС Београда од 1968. до 1970. Био је члан Савета федерације; 1950. члан, а 1952. шеф југословенске делегације на заседању Генералне скупштине УН. Један је од твораца Београдске декларације, потписане јуна 1955. приликом посете делегације СССР Југославији, и члан југословенске делегације на Првој конференцији шефова држава или влада несврстаних земаља у Београду (1961).
Написао је велик број студија и чланака из области друштвених наука и учествовао у изради бројних партијских програмских и конгресних докумената. Одликован је орденима Народног хероја, Југословенске велике звезде, Јунака социјалистичког рада, Заслуга за народ са златном звездом, Братства и јединства са златним венцем, највишим орденом републиканске Шпаније за ослобођење „Insignia de Maestrante" и др.
ДЕЛА: *Народно просвећивање у СССР*, Бг 1946; *O лику комунисте*, Зг 1948; *Планови америчких империјалиста за светским господством и обновом фашизма*, Бг 1948; *Шест година постојања народне државе*, Бг 1949; *Sedmi kongres Zveze komunistov Jugoslavije in naloge Socijalistične zveze delevnega ljudstva Jugoslavije*, Љуб. 1958; *Програм Савеза комуниста Југославије и „заоштравање" идеолошке борбе*, Бг 1959; *Корак назад*, Бг 1961; *Идејна кретања на садашњем степену нашег развоја и даљи задаци Савеза комуниста Југославије*, Бг 1964; *Рад комуниста на Универзитету*, Бг 1965; *Савез комуниста и реформа Универзитета,* Бг 1969; *Revolucije in ustvarjalnost*, Ljub. 1972; *Револуција и стваралаштво*, Бг 1973; *Сабрани радови*, 1–7, Бг 1981; *Строго пов.: 1955–1958*, Бг 1998.
ЛИТЕРАТУРА: *Ко је ко у Југославији*, Бг 1970; *Народни хероји Југославије*, II, Бг 1975; *Политика*, 8. III 1975; Б. Петрановић, *Историја Југославије 1918–1988*, Бг 1988.
Предраг Лажетић
\*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)