# ВИТОВНИЦА
**ВИТОВНИЦА**, манастир са храмом Богородичиног успења, који се налази у истоименом селу код Петровца на Млави, на кречњачкој стени испод Штубика. Традиција га приписује краљу Милутину, који је вероватно обновио неки стари храм. Бележи га турски попис 1537, као и каснији пописи. Дажбине су временом повећаване што упућује на закључак да је манастир економски јачао. У време Мурата III у **В.** је живело шест монаха који су плаћали 2.500 акчи пореза. У сеоби 1739. избегли су у манастир Бешеново поневши књиге и драгоцености. Капела Благовештења формирана је 1968. у конаку.
У првом српском устанку манастир је попаљен и зграде порушене. Средином XIX в. игуман Стефан (Бојовић) обновио је манастир и дозидао припрату са звоником, поставио нов иконостас и радио живопис. У северни зид уграђен је камен са двојезичним натписом (старосрпски и јерменски) истог садржаја: „Ја Ладон, син Бабугов, подигох овај Божји храм успомени светог Петра и Јакова 6726" (1218). На плацу манастира 1861. подигнута је зграда основне школе са станом за учитеља и интернатом, коју је манастир издржавао. У I светском рату Бугари су ископали и однели мошти непознатог Синајита сахрањеног уз северни зид средњег дела храма. У II светском рату Немци су спалили манастирске зграде јер су монаси подржавали четнике. Домаћи комунисти опљачкали су манастир, хапсили и тукли монахе, убили јеромонаха Мардарија и монахе Хризостома и Саву. Најновија обнова и напредак везани су за архимандрита Тадеја (Штрабуловића) и заштитни рад Регионалног завода за заштиту споменика културе.
Средњовековни храм тролисне основе саграђен је у традицији моравске школе, са осмостраним кубетом изнад солеје, које се ослања на пиластре. Зидан је каменом и циглом без неког реда. Са западне стране 1856. дозидана је велика припрата са звоником. Видљиви су делови живописа из XVI в. Садашње фреске са много српских светаца и иконостас из 1856. дело су браће Ивана и Милије Марковића. Новина у живопису је библијски текст који објашњава сцену са тачним наводом књиге, главе и стиха. Њихово сликарство није византијско, него је ближе реалном и наивном стилу. Престоне иконе на иконостасу, рађене 1832. у барокном стилу, дело су неког мајстора са простора Карловачке митрополије.
У XIX в. манастир је био веома богат и имао 1.600 ха шума, 52 ха њива и ливада и 1,5 ха винограда. После рата имовина је национализована, а остављен само аграрни максимум. Године 2010. братству је враћена шума. У сеобама и збеговима витовничко благо је расуто. У Бешеново је доспело јеванђеље са оковом златара Кондо Вука из 1557. и сребрна чаша из 1662, рад кујунџије Луке из Ћипровца, у Крушедол печат игумана Висариона из 1703. и крст окован 1794. у Сентандреји, а књиге у Карловачку митрополију и манастире чак до Пакре и Лепавине, али и по Европи (Кијев).
Дрвени иконостас је солидан столарски рад без неке уметничке вредности. Његов аутор није познат, али се претпоставља да је неки столар из околине. По хоризонтали је украшен резбаријама, а по вертикали колонетама, тј. стубићима са капителима. Иконостас није симетричан – на јужној страни има једну икону, а на северној две. Његову вредност представљају иконе постављене у четири зоне, рађене у XIX и XX в. у етапама, што упућује на то да је дограђиван. Најнижу зону представљају три парапетне плоче, а на свакој је сликана ваза са две ручке и цвећем. У другој зони су три престоне иконе са старог иконостаса (Господ Христос, Пресвета Богородица и Св. Никола), које је 1831. урадио Михајло Костић, молер из Битоља. Царске двери урађене су 1853, а бочне двери 1928. Иконе треће зоне чине иконе апостола, а четврте зоне велики празници. Двери и иконе приложили су свештеници и дародавци из околних села, како саопштавају натписи на дверима и иконама.
ИЗВОРИ: Љ. Стојановић, *Стари српски записи и натписи*, Бг I–II, VI, 1902–1903, 1926; Смедеревски дефтер, № 166, № МХТ 608, 629, 632.
ЛИТЕРАТУРА: К. Ј. Веселићъ, *Описъ монастира у Србiи. Часть I*, Бг 1867; М. Ризнић, „Витовница", *Старинар*, 1888, 5; М. Драговић, „Манaстир Витовница", *Браничевски весник*, 1933, 3; 4; Б. Кнежевић, „Плоча са двојезичним натписом из 1218. године у Витовници", *Саопштења*, 1997, XXIX; B. Cvetković, „The Research Work at the Monastery of Vitovnica: Latest Results", *Скални и мегалитни паметници – проблеми и пътища за тяхното разрешение*, София 2001; Р. Милошевић, *Манастир Витовница*, Смед. 2013.
Радомир Милошевић
\*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)