ВИНАВЕР, Ружа

ВИНАВЕР, Ружа , пијанисткиња, музички педагог, преводилац (Варшава, 1. V 1871 – Београд, 1942). Студије клавира завршила у Варшави 1890. Исте године са супругом Аврамом, лекаром, дошла је у Шабац. Ратне 1915. преселила се у Београд, где је радила као наставник клавира у Музичкој школи „Станковић". У балканским ратовима била је активна болничарка, а у I светском рату се, са сином Станиславом, повукла преко Албаније на Крф. Радила је као професор у Музичкој школи „Мокрањац" у Београду (1925 – 1941). Организовала је приватне музичке вечери у Шапцу, а затим и у Београду. Наступала је као пијанисткиња, најчешће изводећи дела романтичара. Сарађивала је са истакнутим уметницима попут Јелке Стаматовић (мецосопран) и Јована Зорка (виолина). Писала је о пољским писцима и објављивала преводе дела пољске књижевности у Новој искри , Босанској вили , Српском књижевном гласнику , Делу и Звезди . По избијању II светског рата крила се у Београду, али је, ипак, ухапшена и убијена у затвору Гестапоа. 

 ЛИТЕРАТУРА: Споменица Роберту Толингеру , Шабац 1931; С. Ђурић Клајн, Историјски развој музичке културе у Србији , Бг 1971; Музичка школа „Мокрањац" 1899 – 1974 , Бг 1974; П. Буњак, Преглед пољско-српских књижевних веза (до II светског рата) , Бг 1999; Р. Пејовић, Концертни живот у Београду (1919--1941) , Бг 2004. 

 Милица Андрејевић 

   

 *Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)