# ВИЈУК

**![001_III_Bosanski-vijuk.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-08/scaled-1680-/001-iii-bosanski-vijuk.jpg)ВИЈУК** (*Festuca*), род вишегодишњих бусенастих трава из потпородице Pooideae и породице Poaceae. Корен је снажан, разгранат и жиличаст. Изузев код већине шумских представника, листови су углавном уски, тврди, потпуно или делимично уздужно савијени у цев, обично у густим приземним бусенима. Тврдоћа листова условљена је снопићима механичког ткива, а њихов распоред има таксономски значај у детерминацији врста. Клас је на врху стабљике. Род обухвата велик број врста чији таксономски статуси нису још задовољавајуће решени. Описано је преко 450 врста распрострањених у холарктику, али и на тропским високим планинама. У Европи је констатовано око 200 таксона у рангу врста и подврста распрострањених од низија до највиших врхова планина. У Србији тачан број **в.** није прецизно утврђен, али се процењује на више од 25 таксона у рангу врста и подврста. Важни су градитељи различитих травних заједница, ређе неке врсте настањују листопадне шуме. У панонским и подунавским пешчарама у Србији расте пешчарски **в.** (*F. vaginata*) који образује пионирске заједнице важне за везивање голог песка. Степске пашњаке и уопште суве травне заједнице изграђује врста *F. vallesiaca*, слатинске пашњаке *F. pseudovina*, брдско-планинске ливаде и високопланинске травне формације и камењаре обрастају *F. paniculata*, *F. halleri*, *F. violaceae*, *F. amethystina*, *F. varia* итд\*.\* У листопадним храстовим шумама Србије као важни елементи спратова приземних биљака распрострањене су врсте *F. heterophylla*, *F. drymeia* и *F. gigantea*. Спадају у значајне крмне биљке, посебно на планинско-високопланинским пашњацима у Србији.

ЛИТЕРАТУРА: М. Гајић, „*Festuca* L.", у: М. Јосифовић (ур.), *Флора СР Србије*, 8, Бг 1976; T. G. Tutin и др. (ур.), *Flora Europaea*, 5, Cambridge 1980.

Владимир Стевановић

\*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)