# ВИЈА МИЛИТАРИС

**![002_III_Ostaci-Vija-MIlitaris-kod-Dimitrovgrada.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-08/scaled-1680-/002-iii-ostaci-vija-militaris-kod-dimitrovgrada.jpg)ВИЈА МИЛИТАРИС** (Via Militaris), римски пут на простору данашње Србије, односно римске провинције Горње Мезије (Moesia Superior), првe категоријe копнених комуникација. Изграђен је за кретање римске војске, легија и вексилација (legiones, vexilationes). Повезиваo је дунавски лимес, односно легијске логоре и градове Singidunum и Viminacium и градове у унутрашњости провинције, Horreum Margi (Ћуприја) и Naissus (Ниш). Од Наиса се пут рачвао ка југу до колоније Scupi (Скопље) и даље, долином Вардара, у суседну провинцију Македонију, а ка истоку до колоније Ratiaria (Арчар) и даље у провинције Доњу Мезију и Тракију. Aлтернативни, краћи пут од Наиса до Скупа настао је у време Домицијанових ратова са Дачанима на Дунаву, када се главни штаб римске војске налазио у Скупима. **В. м.** је обновљенa почетком II в., за владавине цара Хадријана када је добио назив Via Nova и постао комуникација јавног значаја, којом се одвијао трговински и други копнени саобраћај између Подунавља и Егеје, односно шире између Средње Европе и Медитерана. Пре тога, у I и почетком II в., римски војни пут се од Ниша преко Куршумлије (Ad Fines) пружао ка југу до станице Vicianum (код данашње Приштине) и града Ulpiana (Грачаница), одакле је скретао на југоисток ка Скупима и на југозапад ка јадранској луци Lissus (Љеш), односно провинцији Далмацији. Осим ових праваца, **В. м.** је од почетка I до друге трећине II в. пратила ток Дунава дуж његове десне обале, од ушћа Тимока до ушћа Саве, обезбеђујући римску границу, limes. Обновљена крајем III в., у време цара Диоклецијана, функционисала је до краја антике, до средине VII в. Археолошки остаци **В. м.** очувани су уклесани у десну обалу Дунава у Ђердапу, а у новије време делови њене трасе откривени су заштитним ископавањима 2009<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>2011. при изградњи Коридора 10 у близини Димитровграда и у Давидовцу код Врања.

[![001_III_Rimski-putevi-na-Balkanu.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-08/scaled-1680-/001-iii-rimski-putevi-na-balkanu.jpg)](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-08/001-iii-rimski-putevi-na-balkanu.jpg)

ЛИТЕРАТУРА: K. Jiriček, *Die Heerstrasse von Belgrade nach Constantinopol und die Balkanpasse*, Prag 1887; N. Vulić, *Le strade romane in Jugoslavia,* Roma 1938; K. Miller, *Itineraria Romana: Römische Reisewege an der Hand der Tabula Peutingeriana,* (Stuttgart 1916) Roma<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>Bretschneider 1964; М. Мирковић, *Римски градови на Дунаву у Горњој Мезији*, Бг 1968; A. Mocsy, *Pannonia and Upper Moesia*, London 1974; П. Петровић, „Римски пут у Ђердапу", *Старинар*, 1986, 37.

Софија Петковић

\*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)