ВЕЗНИЦИ

ВЕЗНИЦИ , граматичке речи коjе повезуjући речи или реченице изражаваjу односе међу њима, нпр. али значи супротност ( Он је паметан али лењ ), ако значи услов ( Ако има , даће ), јер значи узрок ( Даје јер има ) итд. Речи коjе в. повезуjу могу припадати истоj врсти речи (нпр. брат и сестра ) или различитим врстама (нпр. Пише , али нечитко и сл.). Понекад в. није неопходан, али његова употреба чини однос између речи или израза које повезује експлицитним или прецизније израженим, уп. Он је устао , она је села и наставили су разговор и Он је устао , а она је села и наставили су разговор . По садржаjу синтаксичке везе коjу изражавају в. могу бити напоредни (координацијски, паратаксички, нпр. и , па , те ), повезујући у простој реченици речи са истом синтаксичком функциjом (нпр. Она је вредна и паметна ) или повезујући у сложеној реченици њене предикатске делове који су у координацијском односу ( Пада киша и дува ветар ), и деле се на саставне, раставне, супротне и градацијске; или могу бити зависни в. (субординацијски, хипотаксички, нпр. ако , док , јер ), уводећи у структуру главног дела зависносложене реченице њен зависни део, нпр. Отишли су jер jе већ било касно , а деле се по значењу као и реченице којима припадају (изрични, односни, временски и др.). Координацијски везници повезују или предикатске делове независносложене реченице у којој нема зависних клауза ( Сија сунце и пада киша ), или независне предикатске делове сложене реченице заједно с њиховим клаузама ( Сија сунце и пада киша , која постаје све јача ), или повезују клаузе које се налазе у напоредном међусобном односу, а имају заједнички главни део ( Носи књигу коју је купила и коју жели да поклони сестри ). В. у напоредносложеним реченицама (конјунктори) су малобројнији, јаче граматикализовани, општијег су значења и не припадају предикатским деловима које повезују, нпр. Чека аутобус и чита новине . В. и везничке речи у зависносложеним реченицама (субјунктори) многобројнији су од конјунктора, релативно слабије су граматикализовани, релативно су мање уопштеног значења и припадају зависном предикатском делу сложене реченице, нпр. Док чека аутобус , чита новине. 

 Неки в. су једнозначни (нпр. или , час , чим ), а неки вишезначни (нпр. да , док , но ). Вишезначни в. имају основно значење и варијантна значења, која су мање или више одређена контекстом. Они могу повезивати предикатске делове сложене реченице чије значењске односе често конкретизују посебне речи (конкретизатори), уп. значења везника па без конкретизатора ( Дуго је чекао па је отишао ) и с конкретизатором: у значењу узастопности ( Дуго је чекао па је онда отишао ), узрочно-последичног односа (уп. Није дошла па је отишао и Није дошла па је зато отишао ), допусности (уп. Дуго је чекао па није дочекао и Дуго је чекао па ипак није дочекао ) и др. 

 В. се по саставу деле на просте и изведене. Прости (или примарни) в. су најчешће историjски стариjи од других в. и већином су jедносложни ( и , а , но... ). Изведени (или секундарни) в. су настали од простих в. или других врста речи ( али , иако , премда... ). В. се по учесталости jављања у истоj реченици деле на jеднократне ( а , но , него... ) и двократне или вишекратне ( или... или... ; воља... воља... и др., нпр. Или уђи , или изађи ). За разлику од поновљених једнократних в. (нпр. и... и ) и двократних в. (нпр. час... час... ), двочлани в. састоје се од два несуседна везничка дела у суседним предикатским целинама, који се употребљавају у пару (нпр. не само... , него : Не само да зна правило , него и уме да га објасни ). В. су основна група везничких средстава као више или мање граматикализованих речи и израза којима се речи повезују у синтагме, а предикатски делови реченице у сложене реченице. Везничка средства поред в. обухватају: везничке речи – односне заменичке речи у везничкој функцији, нпр. Ово је улица која је најстарија у нашем граду ; везничке изразе – устаљене изразе од двеју или више непунозначних или десемантизованих речи, које се употребљавају у јединственој везничкој функцији, нпр. Посао је завршен тако да сада можемо ићи кући ; везничке спојеве – везничке изразе који обухватају в. у непосредном суседству са јединственом везничком функцијом, нпр. Урадиће као што ти је рекао ; везничке групе -- везници (или в. и везничка реч) који су употребљени у непосредном суседству, али који чувају своја значења и синтаксичке функције па не представљају везнички спој, нпр. Чули смо да долазе , а да не остају дуго ; конекторе -- речи и изрази којима се повезују реченице у тексту, нпр. Дакле , видећемо се у петак . У ширем схватању конектори су сва везничка средства у реченици и тексту. 

 ЛИТЕРАТУРА: М. Стевановић, Савремени српскохрватски језик , I – II, Бг 1986; А. Белић, Општа лингвистика , Бг 1998; Ж. Станојчић, Љ. Поповић, Граматика српског језика за гимназије и средње школе , Бг 2010; Ж. Станојчић, Граматика српског књижевног језика , Бг 2010. 

 Предраг Пипер 

   

 *Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)