# ВЕШОВИЋ, Радомир
**ВЕШОВИЋ, Радомир**, дивизијски генерал (Лијева Ријека, 6. IV 1871 – Славонски Шамац, Хрватска, 27. IX 1938). Као државни питомац завршио официрску школу у Италији. У чину поручника 1891. постављен за ађутанта Колашинске бригаде, одакле је 1895. премјештен за наставника и првог командира Пјешадијске подофицирске школе у Подгорици. У чин капетана унапријеђен 1901, а у чин мајора 1905. За народног посланика Црногорске народне скупштине изабран је 1906. Обављао је, потом, дужност ађутанта књаза Николе, начелника Општевојног одјељења у Министарству војном. За команданта Горњовасојевићке бригаде и пограничног комесара у Андријевици именован је 1907. У Балканском рату 1912. командовао Горњовасојевићком бригадом које је од Турака ослободила Плав, Гусиње, Дечане, а у садејству с дјеловима српске Дринске дивизије и Ђаковицу. Краљ Никола га је унаприједио у чин бригадира. Са својом бригадом учествовао у борбама за ослобођење Скадра у којима је испољио изузетну храброст (два пута био рањен). За успјешно командовање одликован је Златном Обилића медаљом за храброст и назван *витезом од Брдањолта.* Крајем 1913. именован је командантом Шесте дивизије и повјерена му је војна и управна власт у новоослобођеним крајевима (Пећ, Дечани, Ђаковица, Плав, Гусиње и Рожаје). У I свјетском рату командовао Старосрбијанским одредом који је обезбјеђивао црногорску границу с новоформираном албанском државом. Командовао је и поновном операцијом за освајање Скадра, у који је побједоносно ушао 27. VII 1915. Положај министра војног прихватио 2. I 1916. у влади Лазара Мијушковића, непосредно пре капитулације Црне Горе (21. I 1916). Заједно са министрима Марком Радуловићем и Ристом Поповићем прва два мјесеца аустроугарске окупације био је и у тзв. крњој влади којој је генерални гувернер у марту 1916. отказао сарадњу. На Буковој Пољани окупља официре и друге прваке ради договора о подизању устанка. Иако се с њим нијесу слагали многи официри и политичари, доноси одлуку о организовању устанка. У јуну 1916. генерални гувернер Црне Горе одлучује да га интернира, али приликом спровођења од Букове Пољане ка Колашину, са браћом Павићем и Новицом бјежи у шуму. Његово одметање у комите довело је до тешких репресалија окупаторских власти над становништвом, хапшења и масовног интернирања. Његов брат Влајко и још тројица људи блиских **В.** објешени су у Колашину, а интернирана је и његова ужа породица. До јесени 1917. комитски покрет је постајао све масовнији, али **В.** није успио да се преко Албаније пребаци на Солунски фронт, те се, на апел бројних првака Васојевића, 1. I 1918. предао. Интерниран је у Аустрију, гдје је дочекао слом Црно-жуте монархије.
У новоствореној Краљевини СХС добио је чин дивизијског генерала. Због сумњи да има тајних веза са присталицама краља Николе и са италијанском обавјештајном службом, пензионисан је јуна 1919. и стављен под полицијски надзор, а потом и ухапшен. Из београдског затвора пребачен је у Сремску Митровицу гдје је под истрагом провео 14 мјесеци. Суђено му је у Београду 1921, али је, у недостатку доказа, ослобођен кривице. Исте године се вратио у Црну Гору, гдје се активно укључио у политички живот као члан Главног одбора Црногорске федералистичке странке.
ЛИТЕРАТУРА: *Ђенерал Вешовић пред судом*, Земун 1921; П. Јововић, *Црногорски политички портрети*, Бг 1924; Н. Шкеровић, *Црна Гора на освитку XX вијека*, Бг 1924; *Црногорски алманах*, Суб. 1929; С. Ш. Лазаревић, „Дивизијски ђенерал у пензији Радомир Л. Вешовић", *Ратник*, 1938, 12; Н. Ракочевић, *Црна Гора у Првом свјетском рату 1914-1918*, Тг 1969; Б. Гледовић и др., *Србија и Црна Гора у Првом свјетском рату 1914-1918*, Цт 1975; Д. Вујовић, *Црногорски федералисти 1919-1929*, Тг 1981; М. Кордић, М. Ашанин, *Комитски покрет у Црној Гори 1916-1918*, Бг 1985; М. Бјелајац, *Војска Краљевине СХС 1918-1921*, Бг 1988; Ш. Растодер, *Скривана страна историје, Црногорска буна и одметнички покрет 1918-1929*, I–IV, Бар 1997; Д. Мартиновић, *Портрети*, VII, Цт 2000; М. Ђуришић, *Ђенерал Вешовић*, Бг 2005; Р. Вешовић, *Мемоари*, Пг 2006; М. Дашић, *Шекулар и Шекуларци од помена до 1941*, Пг 2006.
Миомир Дашић
\*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)