ВЕРТЕРИЗАМ

ВЕРТЕРИЗАМ , скуп особина (у књижевности, умјетности, животу) које опонашају висок степен осјећајности јунака романа Ј. В. Гетеа Јади младога Вертера ( Die Leiden des jungen Werthers , 1774). У ширем смислу појмом се обухвата традиција сентименталне њемачке књижевности, уз повећан степен осјећања „свјетског бола". Д. Обрадовић, а потом М. Видаковић, ову особину издвајају као вриједност страну духу просвијећености и карактеру српског човјека. Својства јунака Гетеовог романа постепено се укључују у концепцију сентименталног, а касније романтичарског јунака (превод мађарског романа Ј. Кармана Спомен Милице , Будим 1816; дјела Б. Радичевића, Б. Атанацковића, Ђ. Јакшића), који се приближава јунацима Џ. Г. Бајрона (бајронизам). Гетеов роман је дјеловао на српске ауторе у њемачком оригиналу, а на српски га је превео Ј. Рајић Млађи (1844), што се узима као знак јачања сентиментализма у српској књижевности. У епоси реализма в. се суочава с антивертеризмом, у виду полемичких и пародичних интерпретација Гетеовог романа и Гетеовог јунака, блиско Ничеовим идејама о модерном европском интелектуалцу слабе воље (Л. Лазаревић: Вертер ). Појам се појављује у критикама поводом тзв. „младе прозе", „прозе у траперицама" 70-их година XX в. 

 ЛИТЕРАТУРА: Ј. Скерлић, Омладина и њена књижевност (1848 – 1871) , Бг 1966; А. Флакер, Проза у траперицама , Зг 1976; Д. Вученов, Приповетке Лазе Лазаревића , Бг 1986; З. Константиновић, „Вертеризам и бајронизам: компаратистичка маргиналија уз разматрање нашег ширег простора", у: Бајрон и бајронизам у југословенским књижевностима , Бг – Зг – По 1991; Д. Иванић, „Јунак слабе воље у прози Л. Лазаревића", НССВД , 2003, 31/2. 

 Душан Иванић 

   

 *Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)