# ВЕРОВАЊЕ

**ВЕРОВАЊЕ**, сфера духовног живота у којој су похрањене маштовите представе о разним природним или натприродним појавама. **В.** је настало са настанком људског друштва, заузима у њему веома значајно место и прати његов развој све до савременог доба. Верује се у некога или нешто стварно или имагинарно, а психолошка основа **в.** је различита. У хришћанству се за најстарији облик сматра „**в.** апостолско" које су свечано изговарали нови верници када су примани у хришћанску заједницу.

У **в.** која постоје у српском народу може се издвојити неколико слојева. Старо анимистичко (**в.** у духове) и анималистичко **в.** (свака ствар је „жива" и у њој борави „дух") припадају облицима претхришћанске религије. Њима се придружују **в.** прожето магијом, односно чарањима. Од времена примања хришћанства обликовало се **в.** ширих друштвених слојева које се у одређеним приликама сачувало. Поред тога, уочава се да се у „народној побожности" са хришћанском религијом преплићу многи стари магијски елементи. У српској култури очували су се и неки елементи старословенске религије, међу којима су **в.** у бога „громовника", **в.** у суђенице, вештице као и многа друга **в.** магичног садржаја. Жива и мртва природа која човека окружује обухваћена је сплетом магијских **в.** најчешће прекривених са хришћанском религиозном превлаком.

**В.** прате човеков долазак на свет (рођење), оснивање брачне заједнице (свадба) и одлазак са овог света (смрт). Верује се да се мајка и дете, као и младожења и невеста, одређеним радњама могу заштитити од злих сила. Различита **в.**, претхришћанска и хришћанска, најчешће магијског садржаја, прате календарску годину. Верује се да посетиоци о празницима, наменски и ненаменски, доносе здравље и срећу. У **в.** се посебна моћ приписује ватри (Бадњи дан, Божић, Ивањдан, Петровдан), зеленилу (Цвети), води (Богојављење). Верује се у помоћ детелине са четири листа и разних врста хамајлија.

Српско народно **в.** може се такође груписати у неколико целина. Једну целину чине „веровања у ствари којих нема", међу којима су: вила, вештица, вукодлак или вампир, вједогоња, здухаћ, мора, ноћница, караконџула, усуд, куга, врзино коло, хала, авет и утвара. Другу целину чине **в.** у одређена бића. Међу њима су: Бог који се, под утицајем хришћанске симболике, замишља као старац са дугом седом брадом, који станује на небу, а повремено силази и на земљу где, у облику човека путника, учи људе сваком добром и корисном послу (орање, сејање, копање). Бог је у **в.** врхунац сваке моћи, знања и доброте. Створио је небо, земљу, људе и све што је око нас, те се о свему томе брине. Он је без греха и мане. Верује се да се са божјом помоћи може све постићи. Анђели су лепa младa бића са крилима, у белим хаљинама, са златном рудастом косом. Верује се да сваки човек на рођењу добија свог анђела који му стоји с десне стране, саветује га о добру и одвраћа од зла. Ђаво се замишља као пола човек -- пола животиња, са дугим црним крилима, дугим црним репом, кратким рошчићима на глави, црн је и рутав по целом телу. Радује се сваком рђавом и грешном послу. Човек је, по општем **в.**, створен од земље. Крв је добио од мора, кости од камена, косу од траве, телесну топлоту од огња, очи од сунца или росе, душу од ветра и духа божјег, мисао од облака или анђеоске брзине.

Трећу целину чине небеска тела. Окрајци неба падају далеко на све крајеве света и урањају у морску дубину. Верује се да има седам-осам небеса. Прво је ово небо које ми видимо, а остала су 12 пута даља. На последњем небу борави Бог, седећи на златном престолу, а око њега су његови анђели. Тамо долазе после смрти и душе покојника. Сунце је огромно зажарено небеско тело које шета по небу. Светли људима, греје земљу, помаже да никне свако семе, да свака биљка и воћка сазри и донесе свој плод. Сунце је милостиво и назива се „оцем сирочади". Оно је праведно и правду дубоко осећа. Сунце лечи од свих болести, дарује свежину и лепоту младим људима и помаже девојкама у љубави. Месец шета по небу, мери време „и казује дане и године". Задире у човекову судбину па су због тога за њега везане разне бајке. Верује се да Месец, док је млад и расте, благотворно утиче на развој животињског и биљног света, а када је пун и опада, делује штетно. Ова његова својства утичу на човеков живот, расположење, срећу и несрећу. Девојке му се обраћају за помоћ у љубави, болесници да их ослободи болести, старци да их подмлади, мајке да им заштити децу од урока и злих духова. Помрачење Месеца народ сматра предзнаком неке велике несреће. Звезде су горуће буктиње разасуте по небу. Понекад личе на стада оваца којима је предводник рогати ован. Звезде се доводе у везу са човечјом судбином. Кад се дете роди, на небу се укаже његова звезда. Кад звезда падне с неба, верује се да је умро онај коме је била намењена.

У посебну целину могу се издвојити веровања о души и Земљи. Веровања о души су разноврсна. У човеку постоје две душе -- једна је телесно везана, а друга слободна. Везана душа се налази у неким човековим органима или у деловима тела који од њега отпадају, у коси, ноктима. Слободна душа је она невезана сенка, танана човечја прилика која није везана за тело. Излази у време спавања, када се налази у полусвести или кад је човек тешко болестан. Кад човек умре, верује се, душа из њега излази у облику какве птице (голубица, кукавица, гавран, сова) или у облику лептира, муве, змије, миша, зеца или у облику пламичка. Када се душа растави од човека, она и даље борави 40 дана у његовој близини. Земља је била пљосната и свуда подједнако равна. Али, пошто Бог није могао да је покрије небеским сводом, наборао је увале и планине и тако смањио њену површину. У својој унутрашњости Земља има воду која има функцију као живци и крв у човечјем телу. Земља у утроби крије и огањ, који је седам пута јачи од нашег. Земљи се упућују молитве и тражи помоћ у невољи. Као што Земља човеку све даје, тако му и одузима. Земљи се приписује да лечи од разних болести и да има велику моћ у љубавним стварима. Поред поменутих, у народу постоји и **в.** у срећне и несрећне дане, у седмици и током године. За почетак сваког посла бирали су се „срећни дани". О томе се водило рачуна ради здравља и дугог живота чланова породице, берићета у пољу и успеха у сваком послу. На селу, на пример, нико није радио недељом у пољу. **В.** прожимају многе народне обичаје и представе о космичким збивањима. Постала су саставни део предања, легенди и других облика усменог народног стваралаштва које се обликује у митологији и религији и односима међу људима.

ЛИТЕРАТУРА: В. Караџић, *Живот и обичаји народа српског*, Бг 1957; С. Ћирковић, Р. Михаљчић (прир.), *Лексикон српског средњег века*, Бг 1999; Т. Вукановић, *Енциклопедија народног живота, обичаја и веровања у Срба на Косову и Метохији,* *VI век - почетак XX века*, Бг 2001; П. Булат, В. Чајкановић, *Митолошки речник*, Бг 2007.

Петар Влаховић

\*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)