# ВЕРИДБА **![001_Veridbeni-prsten-kraljevica-Radoslava-1219.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-08/scaled-1680-/001-veridbeni-prsten-kraljevica-radoslava-1219.jpg)ВЕРИДБА**, међусобно обећање две особе да ће у договорено време склопити брак; званична објава ужој, па широј заједници да ће се двоје венчати. Код Срба **в.** није правно регулисана и нема неко посебно правно значење, али у традиционалној култури Срба, у циклусу свадбених обичаја, заузима важно место. **В.** се обављала најчешће недељом уз гозбу, песму и игру. Данас је готово свеједно када ће се **в.** огласити и обавити, а често се и сам чин изоставља. Као сегмент свадбених обичаја, **в.** чини структуру предсвадбених ритуала. Материјални доказ **в.** јесте веренички прстен (најчешће је од злата и украшен драгим камењем) који младић поклања девојци. У различитим крајевима **в.** се називала и јабука, прстеновање и сл. Примањем јабуке у коју је забоден прстен и новчић, девојка и њена породица дају јавни пристанак породици момка да ће се то двоје венчати. **В.** се потврђује и ручком у девојачком дому, организованим за ближу фамилију с обе стране, а чије трошкове сносе родитељи девојке. И у другој половини XX в. **в.** се често обележавала заједничким ручком и узајамним даривањем. У неким крајевима девојка је осим прстена и јабуке добијала на дар хаљину, мараму и ципеле од свекра и свекрве, а остали њени сродници кошуље, чарапе. Девојка је пак даривала свекра (кошуљом) и свекрву (метражном тканином). Очеви су размењивали ракију као знак пријатељства. Време од **в.** до венчања је време припрема за свадбено славље у обе породице. У периоду између 60-их и 70-их година XX в. **в.** су се обављале и пред одлазак младића у војску, а по повратку се припремала свадба. У другој половини XX в. момак вери девојку тако што јој поклони прстен, па потом о томе свако обавести своју породицу. Весна Марјановић **![002_Veridbeni-prsten-1893.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-08/scaled-1680-/002-veridbeni-prsten-1893.jpg)В.** вероватно потиче с Оријента, а примањем хришћанства Срби су примили и обичај **в.**, јер је постојала код старозаветних Јевреја. Девојке су код Јевреја могле бити верене већ у 13. години, а вереништво је сматрано почетком брака. Могло је да траје до годину дана, а изједначавано је с браком и обавезивало је на верност. У случају да вереница наруши верност, то је квалификовано као прељуба, зато је кажњавана каменовањем исто као удата жена. Мушка страна није санкционисана због неверства, а у случају смрти вереника вереница је сматрана удовицом. Српска црква је **в.** озаконила састављањем записника и вршењем предбрачног испита који обавезује веренике да се у року од шест месеци венчају. За то време пароси оба вереника у храму објављују **в.** и остављају време да заинтересовани ставе примедбе: да ли неко није већ верен или је у браку, те да вереници нису у сродству. Државно законодавство није то учинило иако пре регистрације брака сачињава записник. **В.** је називана и просидба, а дар девојци је назван и недоличним изразом – капара и капарисање. По **в.** девојчина кућа приређује весеље звано прошевина. Радомир Милошевић ИЗВОР: *Брачна правила СПЦ*, Бг 1973. ЛИТЕРАТУРА: Б. Цисарж, *Црквено право, II, Брачно право*, Бг 1973; Д. Николић, *Горње Драгачево, етнолошко проучавање културних промена*, Бг 1996; С. Златановић, „Значењски склоп традицијске свадбе", *Етнология*, София 2001, 4; Б. Јовановић, *Магија српских обреда*, Ниш 2001; А. Павићевић, *Народни и црквени брак у српском сеоском друштву*, Бг 2001; Б. Крстић, *Народни живот и обичаји Клисураца и Пољадијаца*, Темишвар 2002; Д. Лајић Михајловић, *Свадбени обичаји и песме Црногораца у Бачкој*, Пг 2004. \*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)