# ВЕЉКОВИЋ, Стојан

**![Stojan-Veljkovic.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-07/scaled-1680-/stojan-veljkovic.jpg)ВЕЉКОВИЋ, Стојан**, државник, правник, универзитетски професор (Параћин, јануар 1831 <span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span> Београд, 22. IV 1925). Вељковићи су потомци кнеза Параћинске нахије Вељка Миљковића, a Стојан је син пуковника Јована Вељковића који је био и попечитељ правосуђа и државни саветник. Имао је синове Војислава и Јована. **В.** је гимназију завршио у Београду 1848. и потом отишао у Немачку на студије права, да би у Хајделбергу докторирао и вратио се у отаџбину 1855. Редовни професор римског, кривичног и трговинског правa на Лицеју и Великој школи био је 1856<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>1864. Због својих либералних идеја 1864. постављен је за судију Ваљевског окружног суда. Из Ваљева је премештен у Јагодину за председника суда. После смрти кнеза Михаила је рехабилитован и учествовао је у изради Устава из 1869, а тада је био и министар правде у Влади Радивоја Милојковића, па у Влади Миливоја Блазнавца образованој 1872. остаје министар правде до 1873, да би 1874. био постављен за председника Апелационог суда. И трећи пут је био министар правде у Влади Јована Ристића од 1878. до 1880. Након пада Владе повукао се из јавног живота све до 1894. када је постављен за потпредседника Државног савета, а 1897. за председника Касационог суда. Пензионисан је 1901. и постављен након две године за првог потпредседника Сената. После укидања Сената 1903. више није учествовао у јавном животу. Био је члан Либералне странке. Сматра се за једног од истакнутијих представника наше правне науке, посебно због дела *Објашњење Трговачког законика*, које је дуго било главно дело из области српског трговачког права. Као министар правде заслужан је за доношење Закона о пороти и старатељству и Закона о уређењу аграрних одношаја у новоослобођеним пределима. Био је редовни члан Друштва српске словесности (1857<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>1864), Српског ученог друштва од 1869. и почасни члан Српске краљевске академије од 1899. Аутор је више чланака из области права које је објављивао у *Јединству*, *Србским новинама* и др., а у *Гласнику Друштва србске словесности* за 1857. публиковао је чланак *О хапсанама* *(затворницама)*.

ДЕЛА: *Беседа којом је Стојан Јов. Вељковић у Лицеју К. С. своја предавања отвориo*, Бг 1856; *О казнитељном поступку судском на основу устмености и јавности*, Бг 1860; *О пороти (Јury)*, Бг 1860; *Нешто о задатку касационог суда*, Бг 1865; *Објашњење трговачког законика за Књажество Србију*, *св. 1<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>2*, Бг 1866; *Још нешто о касационој власти или одговор А.\[ћиму\] Чумићу*, Бг 1867; *Какву ћемо пороту?*, Бг 1871.

ЛИТЕРАТУРА: Ж. Живановић, „Д-р Стојан Вељковић", *СКГ*, н.с. 1925, XV/1; В. Јовановић, „Др Стојан Ј. Вељковић: објашњење Трговачког законика за Књажество Србију", *Научно наслеђе Правног факултета у Београду 1841<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>1941*, Бг 1994; Љ. Кандић, Ј. Даниловић, *Историја Правног факултета (1808<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>1905)*, I, Бг 1997; М. Јовановић Стоимировић, *Силуете старог Београда*, Бг 2008.

Светлана Мирчов

\*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)