ВЕЛИКИ СУД

ВЕЛИКИ СУД , суд настао из Крагујевачког магистрата (нахијског суда) који је 1823. уздигнут на степен апелационог суда под тим називом „над свим судовима у варошима". За Крагујевачку нахију 1826. оформљен је посебан нахијски првостепени суд. У неким документима В. с. је означен као Народни суд или Суд општенародни сербски. За време Првог српског устанка стварана је и судска власт. Правитељствујушчи совјет сербски, основан у августу 1805. имао је и судску функцију – судио је као првостепени суд и као другостепени – врховни суд. Реорганизацијом државног устројства јануара 1811. установљен је Велики вилајетски суд у Београду. Био је састављен од чланова Совјета, са изузетком шесторице совјетника именованих за министре. В. с. , по одобрењу кнеза Милоша Обреновића, доноси 6. VII 1925. Наставленије којим се одређује да је тај суд надлежан да и у првостепеном поступку суди свим учиниоцима тежих кривичних дела. Устав Србије из 1835. у члану 78. установљава В. с. као апелациони суд у другом степену, док „у трећем и последњем степену" суди Совјет државни. После суспендовања Устава из 1835. судство је преуређено 28. IX 1837. доношењем Указа о оснивању В. с . Указ набраја све судске инстанце: примирителни суд, магистрати, В. с. , Совјет и књаз. Устав од 1838. потпуно уређује правосуђе: примирителни судови се оснивају у селима, окружни судови (прави првостепени судови) у окрузима, а „у главном мјесту Правитељства" устројен је Велики (Апелациони) суд. В. с. је до 1846. био највиши суд. Функцију највише судске (касационе) власти у одређеним грађанским парницама вршило је Министарство правде, а у кривичним стварима – за теже казне, кнез. 

 ЛИТЕРАТУРА: Д. Мрђеновић, Устави и владе Кнежевине Србије, Краљевине Србије, Краљевине СХС и Краљевине Југославије (1835 – 1941) , Бг 1988; С. Јовановић, Уставобранитељи и њихова влада (1838 – 1858) , Бг 1990; Д. Јевтић, Д. Поповић, Историја држава и права југословенских народа , Бг 1991; С. Шаркић, Д. Поповић, Д. Николић, Историја српског правосуђа , Бг 1997; Б. Петрић, „О правосуђу у Првом српском устанку", Гласник Адвокатске коморе Војводине , 1999, 1 – 2. 

 Илија Бабић 

   

 *Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)